U prvoj sezoni stradao je Britanac Ben Drinkwater, dok je pokušavao zaobići takmičara ispred sebe (prvak iz te sezone, Graham, na istoj je stazi poginuo četiri godine kasnije). Jedna od najtužnijih godina u istoriji talijanskog motociklizma i sporta je 1951, u kojoj su poginula tri njihova predstavnika - Dario Ambrosini na kvalifikacijama u francuskom Albiju, a Ulster je bio jkoban za Santea Đeminianija (kvalifikacije) i Đanija Leonija (trka).

Austrijanac Rupert Holaus poginuo je na treninzima u Monci (1954.), Italijan Roberto Colombo (1957.) u Spa Frankoršampsu, a Bob Braun na Velikoj nagradi Zapadne Nemačke (1960.). 

U idućih devet godina u Moto GP-u nije bilo smrtnih slučajeva, ali između 1969. i 1989. čak 14 motociklista je ginulo na stazi. Započelo je s Britancem Billom Ivijem na Sašenringu, a nastavilo se sa Santjagom Hererom i Robinom Fitonom (obojica 1970.), pa Anđelom Bergamontijem i Gunterom Bartušom (1971.).

Monza 1973. pamti dve nesreće (Renco Pasolini i Jarno Sarinen), a za vreme Velike nagarade Jugoslavije, vožene u Opatiji 1974., poginuo je Britanac Bili Nelson. VN Jugoslavije odnela je još dva života - u Opatiji 1977. Ulrih Graf i na Grobniku 1981. Mišel Ružer.

U međuvremenu stradali su Otelo Buskerini (Mugelo, 1976.) i Patrick Pons (Silverstone, 1980.), a posle tragedije na Grobniku usledile su i one na Le Manu (Mišel Fruski, 1983.) i Hokenhajmu (Ivan Palacese, 1989.).

Dok u 90-im godinama nije bilo nesreća, Simončelijeva je već treća u poslednjih osam godina. Uz Italijana, živote su izgubila dvojica Japanaca

Daijiro Kato poginuo je na domaćem terenu, u Suzuki. Svetski prvak u klasi 250cc iz 2001. brzinom od 200km/h zabio se u zid 2003., zadobivši povrede glave, vrata i prsnog koša, kojima je podlegao nakon što je proveo dve nedelje u komi.

Šoja Tomizava nije imao ni 20 godina kad je u Misanu, na Velikoj nagradi San Marina, pao u jednom brzoj desnoj krivini, a na njega su naleteli Skot Reding i Aleks de Anđelis. Prevezen je u bolnicu, ali uskoro je podlegao povredama.