Sezona u Jelen Superligi lagano odmiče. Očigledno je da ima nešto više publike, nešto više golova, i, čini mi se, nešto više kvaliteta. I, čak, četiri neporažene ekipe, nakon šest prvenstvenih rundi, a nijedna od njih nije Partizan ili Crvena Zvezde! Stvari se kreću u boljem smeru, ali, realno, još uvek je to daleko od nivoa na kome želimo da nam prvenstvo bude. Možda napravimo još neki korak ka tom nivou nakon sutrašnjeg derbija u Novom Sadu.

Davno beše, klinac sam bio, kad je Vojvodina osvojila svoju drugu, do sada i poslednju, titulu. 1989. godina, veća država, kvalitetnija liga. Kao kroz maglu se sećam mečeva Vojvodine i Partizana iz te sezone, u 17. i 34. kolu. U Novom Sadu, po snegu i kijametu, 4:1 za Vošu, a u Beogradu, u meču bez značaja, opet 4:1, ali ovoga puta za Partizan. Sledeći meč koga se sećam, i to puno bolje, je iz proleća 1992. godine. Partizan, prvi na tabeli, predvođen legendarnim Ivicom Osimom, ispred prvaka Evrope, Crvene Zvezde, je baš u Novom Sadu počeo da gubi korak u borbi za titulu. Voša je salvila sa 2:1, i nanela Partizanu prvi poraz nakon 18 utakmica. Danas se igra slabiji fudbal, ima mnogo manje asova u našim klubovima, ali postoji nada da ćemo sutra, ipak, gledati dobar fudbal. Očekuje se pun stadion, igraće se pod reflektorima, a ovo će biti i prvi meč nakon proletošnjeg finala nacionalnog kupa, koji se neslavno završio. Činjenica je da Partizanu ne leži Vojvodina, u poslednje vreme, i to je još jedan razlog zbog kojeg se očekuje dobar fudbal. Na strani Vojvodine je domaći teren, sjajni napadački tandem Ilić - Oumaru, Merebašvili, koji igra sve bolje, i sjajni defanzivci. S druge strane, i Partizan može da se podiči dobrom defanzivom., jer je primio je samo dva gola. Volkov igra odlično, a za mene su prava otkrovenja mladi Lazar Marković i daleko ozbiljniji Nemanja Tomić, koji igra kao preporođen. Iz oba tabora najavljuju pobedu, svi pucaju od optimizma, tako da je spektakl zagarantovan.

Ipak, da ne bude sve veselo, potrudili su se Metalac i Hajduk, koji su održali stalnu praksu naših superligaša. Ove nedelje su smenili svoje trenere, i dok Metalac, donekle, ima opravdanje za takav potez, jer im baš ne cvetaju ruže, ne razumem zašto je Nebojša Vignjević dobio otkaz u kulskom Hajduku. Preprodio je tim, a porazi od "večitih" se nikako ne mogu smatrati neuspehom. Iznenađujuć je poraz u kupu, ali Kuljani u tom takmičenju nisu nikada briljirali. Stoga je i objašnjenje da Vignjević narušava atmosferu u klubu nemušto. Izgleda da se u Hajduku nisu baš, u potpunosti, oslobodili "sindroma  Džomba"...

Sutra, ko god može, neka se zaputi ka stadionu Karađorđe, a oni koji to ne mogu, neka se skrase ispred tv ekrana, i neka navijaju za što bolji fudbal. To je i najvažnije, da, zaista, fudbal sutra pobedi...