Godinama su deo elite. Posle nekih bolnih sezona stigle su u one obeležene pesmom i velikim pobedama, koje su u maju prošle godine tim odvele i do završnog tutnira u Parizu, gde je finale promašeno za jednu loptu u drami sa Olimpijakosom.

Nova bajka počinje. „Pionir“ je skoro kompletno rasprodat samo u godišnjim ulaznicama. Nešto malo našlo se i na blagajnama, a nema sumnje da će „grobari“ ponovo zagrmeti kao jedan i poneti ponovo neki novi tim ka snovima, ka pobedama nad ekipama koje imaju mnogo više miliona, ali oni ne igraju. Posebno ne u Beogradu.

Crno-beli startuju u možda i najjačoj Evroligi svih vremena, jer u Evropi, zbog lok-auta u NBA, igraju mnogi asovi. Partizan nije imao sreće i našao se u po opštoj oceni najjačoj grupi, ali nikog se ne plaši, posebno ne kod kuće. Ako je prošle sezone u petorci imao čak četvoricu stranaca (Lafajet, pa kasnije Džerals, Veseli, Gis i Džavaj), sada je tu samo plej Lo, pošto je Crnogorac Peković ipak „domaći“, jer je već igrao u crno-belom dresu i to sjajno. Zajedno sa Raduljicom je udarna snaga ekipe kojoj je, kao i uvek, cilj plasman među 16 najboljih.

Turski Efes je, osim imena (sada je Efes Anadolu, umesto Efes Pilsen), promenio i trenera (Saridža) i desetoricu igrača!? Iz NBA su stigli Vujičić i Iljasova, tu su nekad crno-beli plej Ilievski, pa srpski reprezentativac Savanović, Hrvat Barać, turski reprezentativac Tunčeri... Na papiru moćni, videćemo kakvi su na parketu u paklu „Pionira“.