Malo zemalja u Evropi ima tako lošu reputaciju kada je u pitanju borba protiv korupcije kao što je ima Crna Gora, tvrdi Mur u svojoj depeši, zbog toga, kako se dalje navodi, što su političari na visokom nivou dobro pozicionirani i u biznisu, za primer naveo potpredsednika DPS-a i tadašnjeg potrpedsednika vlade Svetozara Marovića.

“Na primjer, Svetozar Marović je navodno povezan sa 22 posebne kompanije bilo direktno, ili preko članova porodice. Česte glasine kaže da se ne može sklopiti značajan posao u Budvi bez Marovićevog blagoslova”, napisao je Mur u ovom dokumentu do kojeg je došao “Vikiliks”, a koji su objavile podgoričke “Vijesti” u saradnji sa britanskim listom “Gardijan”, jednim od pet svetskih medija koji ima svih 250 hiljada depeša.

Kao drugi primer teze o korupciji u Crnoj Gori Mur navodi i vlasništvo porodice Đukanović u Prvoj banci. Naime, Mur te 2009. u svom izveštaju navodi da tadašnji premijer Milo Đukanović tamo ima tri, njegov brat Aco 47, a sestra Ana Kolarević jedan odsto akcija, što porodici daje potpunu kontrolu nad ovom bankom.

“Prva je jedina crnogorska banka koja je imala koristi od vladinog paketa od 40 miliona eura, što je bio rezultat globalne ekonomske krize. Mnogi drugi visoki političari, takođe, imaju značajan poslovni interes, uključujući i interes u državnim kompanijama”.

Ocenjujući da je prirodu i opseg korupcije u Crnoj Gori teško kvantifikovati, Mur je ocenio da razni izvještaji ukazuju da se korupcija dešava na većini nivoa vlasti. Govoreći o faktorima za korupciju u Crnoj Gori, on je napisao da su manipulacije u ekonomskoj tranziciji od strane dobro povezanih ljudi donela bogatstvo visokopozicioniranim političarima i maloj grupi oligarha.

“Uprkos usvajanju poboljšanog zakona o konfliktu intersa, to pitanje nastavlja da opterećuje Crnu Goru. Najproblematičniji aspekt u ovome je to da javni funkcioneri, uključujući vladine zvaničnike, sudije, državne tužioce i njihove zamenike, kao i parlamentarce, mogu da budu na plaćenim pozicijama kao predsednici ili članovi upravnih i kontrolnih tela i izvršni direktori ili menadžeri u javnim korporacijama gde država ili opština imaju deo”.

U drugoj depeši koja je iz Podgorice upućena jula 2007. navodi se da čak i sa povećanom političkom voljom Crna Gora nema sposobnosti da napadne organizovani kriminal.“Tek odnedavno i samo uz pomoć izvana Crna Gora ima jedva osnove zakonodavstva, opremu i obuku potrebnu da istraži i procesuira organizovani kriminal. Jače vladine mere kada je u pitanju transparentnost pomogle bi da se slome povremene veze između kriminalnih klanova i zvaničnika vlasti, objavljivanjem imovine i povećavajući vidljivost donošenja odluka”, stoji u ovom dokumentu upućenom Stejt departmentu.

Veličina Crne Gore, kako je svojim šefovima u Vašingtonu objasnio Mur, čini neizbežnim da svako zna svakoga na neki način, kao i da je korišćenje veza široko prihvaćen način da se "stvari" završavaju u Crnoj Gori.“Tradicija veza, međutim, doprinosi okolini koja smanjuje takmičenje, umnožava konflikt interesa i ohrabruje nepotizam pri zapošljavanju. Ovi faktori su pogoršani činjenicom da su iste dve partije bile na vlasti u Crnoj Gori tokom posljednje decenije, podstičući loše navike koje je neujedinjena i slaba opozicija imala malo uspeha da spriječi”, objašnjava Roderik Mur.

U ovoj, kao i u svim depešama koje je “Vikiliks” objavio, ime izvora sa kojim je razgovarano je izbrisano.