Kim Džong-Il, koji je bio lošeg zdravlja od moždanog udara 2008, imao je 69 godina prema zvaničnoj biografiji.
Od smrti svog oca Kim Il-sunga 1994. gvozdenom rukom upravljao je Narodnom Demokratskom Republikom Korejom, jedinom komunističkom dinastijom u istoriji, u kojoj vladaju kult ličnosti i cenzura.
Za naslednika na mestu prvog čoveka Severne Koreje određen je njegov najmlađi sin Kim Džong-Un, koji još nema 30 godina, objavila je novinska agencija KCNA.
Kim Džong-Il je umro u trenutku kada su Vašington i Pjongjang ponovo pokrenuli direktne konsultacije o severnokorejskom nuklearnom oružju, uz povremeno posredovanje Kine, jednog od malobrojnih saveznika severnokorejskog režima.
Zastava na severnokorejskom ambasadi u Pekingu spuštena je jutros na pola koplja.
U Južnoj Koreji, vojska je stavljena u stanje pripravnosti, a vlada je najavila hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Odnosi između dve Koreje su zategnuti od primirja potpisanog posle Korejskog rata (1950-1953).
U Japanu, bivšoj kolonijalnoj sili u Koreji (1910-1945), najavljena je hitna sednica vlade, a iz Tokija su upućeni izrazi "saučešća" zbog "iznenadne smrti" Kim Džong-Ila.
Prema zvaničnoj biografiji rođen je 16. februara 1942. Umro je 17. decembra ujutru od "jakog infarkta miokarda i srčanog udara" u svom luksuznom blindiranom vozu, tokom putovanja, navodi severnokorejska agencija.
Kim, u čijoj se zvaničnoj biografiji ističe neprekidno žrtvovanje za domovinu, "umro je od velike psihičke i fizičke iscrpljenosti", navodi agencija.
Uplakana voditeljka objavila je vest o njegovoj smrti na državnoj televiziji.
O novom severnokorejskom lideru Kim Džong-Unu, koji je poslednjih godina unapređen kao političar i vojnik, malo se zna.
Državni mediji pozvali su stanovništvo da ga prizna za novog lidera.
"Svi članovi partije, vojske i javnosti moraju da poštuju vlast druga Kim Džong-Una", navodi agencija KCNA.
Kim Džong-Il biće sahranjen 28. decembra u Pjongjangu. Dani žalosti trajaće od 17. do 29. decembra.

Tajanstveni lider Severne Koreje

Severnokorejski lider Kim Džong-Il preminuo je u 69. godini od srčanog udara, a njegova smrt izazvala je potres u regionu u kojem godinama vlada napetost zbog severnokorejskih nuklearnih ambicija.Uprkos tome što je bio jedan od svetskih lidera s najdužim stažom na čelu zemlje, malo se zna o Kimu. Retko se obraćao javnosti, skoro nikada nije putovao u inostranstvo, a čak i u njegovoj zvaničnoj biografiji nema mnogo konkretnih podataka.Njegov otac, Kim Il-sung, bio je osnivač i prvi predsednik Severne Koreje. Koreja je posle Drugog svetskog rata podeljena na severni deo, pod kontrolom ŠSR, i jug, koji su podržavele SAD, a 1948. godine su zvanično formirane odvojene vlade u Pjongjangu i Seulu.I Kim je, poput oca, bio centar kulta ličnosti u zemlji, u kojoj je nazivan "dragim vođom" i hvaljen kao heroj, mudar državnik i čovek bez premca.Prema službenoj biografiji, rođen je 16. februara 1942. godine u tajnom pobunjeničkom logoru na planini Paektu, u severnom delu zemlje. ŠSR je, međutim, raspolagao podatkom da je Kim rođen 16. februara 1941. godine u sibirskom selu Vjatskoe, blizu Habarovska, gde je njegov otac, zajedno s drugim komunističkim pobunjenicima koji su se borili protiv japanske kolonizacije Koreje, bio na vojnoj obuci.Po završetku Drugog svetskog rata 1945. godine, Kimova porodica se vratila u Pjongjang. Školovao se u Kini, gde je poslat iz bezbednosnih razloga tokom Korejskog rata (1950-1953), a maturirao je u školi Namsan u Pjongjangu, koju su pohađala deca vođa komunističke partije.Diplomirao je političku ekonomiju na Univerzitetu "Kim Il-sung" 1964. godine, a potom je aktivno počeo da se bavi politikom i ubrzano je napredovao u redovima vladajuće Radničke partije.Godine 1973. postavljen je za partijskog sekretara za organizaciju i propagandu, a naredne godine ga je otac proglasio za naslednika.Nastavio je da se uspinje ka vrhu i 1980. godine je imenovan na visoke funkcije u Politbirou i Nacionalnog komiteta za odbranu.Južna Koreja ga je optuživala da je naredio bombaški napad 1983. godine u Burmi (današnjem Mjanmaru), u kojem je ubijeno 17 visokih južnokorejskih zvaničnika, kao i za obaranje južnokorejskog putničkog aviona 1987. godine, kada je poginulo svih 115 putnika i članova posade.Pojedini zapadni eksperti su tvrdili i da pribavlja novac otmicama japanskih državljana, trgovinom drogom i falsifikovanjem stranog novca.Dok ga mnoge zapadne agencije opisuju kao čoveka koji je voleo žensko društvo i dobra pića, severnokorejski mediji navode da je pilotirao avionom-lovcem, uživao u operi, imao fotografsko pamćenje i izvrsno igrao golf.Na čelo Severne Koreje došao je posle smrti svog oca 1994. godine, ali nikad nije zvanično imao funkciju šefa države pošto je Kim Il-sung, posthumno, imenovan za večnog predsednika.Kim je tako postao predsedavajući Nacionalnog komiteta za odbranu - položaj koji u Severnoj Koreji označava pravi centar moći, i za vrhovnog komandanta Korejske narodne armije.U to vreme, Severna Koreja, čija je privreda već bila slaba, našla se u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji pošto je po okončanju hladnog rata izgubila mnoge tradicionalne trgovinske partnere.Poplave i slab rod žitarica izazvali su 1990-ih godina glad od koje je, kako se veruje, umrlo milion ljudi. Kim je, uprkos ogromnim problemima s kojima se suočio, uspeo da se održi na vlasti, a činilo se da se Severna Koreja otvara i da je u usponu pošto je 2000. godine, prvi put, Pjongjang posetio južnokorejski predsednik Kim Dae-džung, posle čega su usledile posete američke državne sekretarke Medlin Olbrajt i ruskog predsednika Vladimira Putina.Dve godine kasnije, na Korejskom poluostrvu je ponovo zavladala napetost kada je Vašington optužio Pjongjang da je priznao da razvija nuklearni program.Severna Koreja je u decembru 2002. godine proterala inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju i u januaru 2003. saopštila da se povlači iz Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.Pjongjang je 2005. godine saopštio da raspolaže atomskim oružjem i u oktobru 2006. je izveo prvu, a tri godine kasnije i drugu nuklearnu probu.Napetost je dostigla vrhunac prošle godine, kada je u blizini pomorske granice torpedovan južnokorejski ratni brod. U incidentu je poginulo 46 južnokorejskih mornara. Seul je za napad optužio Severnu Koreju, što je ona demantovala.Nekoliko meseci kasnije, severnokorejska vojska je granatirala južnokorejsko ostrvu i ubila dva vojnika i dva civila. To je bio prvi napad na civile od okončanja Korejskog rata.Kim, koji je, navodno, 2008. godine preživeo moždani udar, ove godine se, kako se činilo, oporavio i dva puta je posetio Kinu i jednom Rusiju. Zvanično je imao ćerku i tri sina, od kojih je najmlađeg, Kima Džong-una, prošle godine imenovao za naslednika.Zapadni mediji navode da je imao još troje dece s ljubavnicom, koja je 2002. godine prešla u Južnu Koreju, gde je umrla dve godine kasnije.