Za Uskrs, najveći hrišćanski praznik, vezani su lepi običaji u celom hrišćanskom svetu, pogotovo farbanje i darivanje jaja. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, a uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daruju i za one koji ga primaju.
Domaćice u Rusji unapred pripremaju uskršnju trpezu, uz obavezni simbol "kulič" - uskršnji kolač od testa i jaja, osveštan na Veliku subotu.
Osveštana je i "pasha", specijalno jelo od mladog sira, pavlake i jaja, u obliku zarubljene piramide ukrašene ušećerenim voćem, koja, prema tradiciji, predstavlja simbol Groba Gospodnjeg. "Pasha" je i simbol "pune kuće" i njome se služe gosti u znak dobrodošlice.
Pored ta dva "obavezna artikla" i u Rusiji je uobičajeno kuvanje i farbanje jaja, kao simbola obnavljanja prirode i života, čemu se, kao i drugde, najviše vesele deca.
Vekovima je omiljena dečja igra "tucanje jaja", u kojoj se od "protivnika" pobedom osvajala njegova igračka ili druga ukrašena jaja koja su doneli sa sobom.
U Grčkoj, Uskrs ne može da prođe bez crvenih jaja, uskršnje supe od jagnjećih iznutrica "magiritse", slatkog kolača "curekija" i jela od jagnjećeg mesa "kokoreci".
Jagnjeća supa i jaja se jedu obično u nedelju ujutru posle ponoćene službe. U nedelju ujutru običaj je i da se na ražnju peče jagnje, a ljudi tokom višečasovnog pečenja jedu meze i piju uzo.
Pa ipak najznačajniji običaj je farbanje jaja u crvenu boju i postavljanje prvog ofarbanog jajeta pred ikonu u kući.
Jedan od običaja koji se praktikuje na ostrvu Krf je i bacanje "botidesa", kermičkih posuda napunjenih vodom sa prozora na ulicu, dok se u područijma prema Bugarskoj održava tradicionalna "borba jajima".
Uskršnji običaji u Bugarskoj su se kao i u drugim pravoslavnim zemljama formirali vekovima, a glavno mesto na uškršnjoj trpezi Bugara zauzimaju kozunjak (domaća štrudla) i jaja ofarbana u crveno.
Jaja se obmotavaju u zeleni stoljnjak (zelena je nacionalna boja Bugarske) i nose se u crkvu na osveštavanje. U Bugarskoj su popularne i uskršnje figure od čokolade i šećera u obliku zeca.
Na Veliki Četvrtak se farba prvo jaje i priprema testo za uskršnje hlebove, koji imaju mnogo imena u Bugarskoj - uskršnji kravaj, bogova pita, košara, Harman, kvasnik, jajčenik, pletenica ili kukla (lutka).
Bugarke pripremaju uskršnji hleb sa crvenim jajem u sredini koje se poklanja prvom gostu koji poseti ukućane.
U nedelju Bugari idu u crkvu na svetu liturgiju i vraćaju se domovima sa svećom u ruci. U Bugarskoj je, takođe, običaj da se za Uskrs nosi nova odeća koja simbolizuje vaskrsenje i rađanje novog života na proleće.
U Italiji se tradicionalno jede posebna uskršnja torta di Pasketa", slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem, a u Švajcarskoj se poklanja uskršnja golubica, paloma di paskva", kolač sa sušenim voćem.
Deca zauzimaju posebno mesto tokom proslave Uskrsa, u Nemačkoj se za najmlađe u baštama skrivaju korpe s jajima i čokoladnim figuricama, u Francuskoj deca stoje u krugu i u vazduh bacaju i hvataju šarena jaja, dok u Americi sakrivaju jaja u kući, dvorištu ili vrtu, a deca ih zatim traže, uverena da ih je preko noći sakrio uskršnji zeka, ostavljajući slatkiše i druge poklone.
U mnogim zemljama, ovaj praznik prate i veoma neobični običaji. U nekim delovoma Poljske za Uskrs se ljudi polivaju vodom, u Mađarskoj se prskaju čak i parfemima, dok se u Finskoj udaraju svežnjem brezovih grančica.
U Holandiji je običaj da se dečacima simbolično ispraši tur", jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka istučen kao na Uskrs".