Kako javljaju elektronski mediji, misu za Pavelića sinoć je služio sveštenik Vjenceslav Kujundžić, a prisustvovalo joj je 200-ak muškaraca, članova HČSP-a, ali i Hrvatske seljačke stranke i HDZ-a od kojih su mnogi učesnici brojnih protesta za generale Gotovnu ili Norca, ali i kontramitinga za Split Prajd u junu ove godine.
Sveštenik koji je služio misu rekao je da se "danas baš i ne može slaviti što se hoće" i da, "kako je počelo, doći će dan kada nećemo moći pomenuti ni Franju Tuđmana".
Nastavak obreda protekao je po uobičajenoj proceduri. Mise za poglavnika u Splitu se već tradicionalno održavaju, a iako se Splitska nadbiskupija nije službeno izjašnjavala, u crkvenim krugovima kažu da se misa zadušnica može služiti za bilo koga, pa tako i za Pavelića. Zbog toga se takvi versko-politički obredi upriličuju na godišnjicu Pavelićeve smrti.
U reagovanjima na misu za Pavelića, tportal.hr je naglasilo da je "bizarno da se to događa u Splitu, gradu koji je Pavelić ne trepnuvši, predao na milost i nemilost brutalnim talijanskim fašistima i na taj način isprovocirao najsnažniji antifašistički otpor i partizanski pokret u ovom delu Evrope".
Indeks.hr naznačio je da se mise za Pavelića održavaju na zgražanje velikog dela javnosti, kojoj je misa za poglavnika u suprotnosti sa civilizacijskim dostignućima.
"Iako je u istoriji ostao zabeležen kao izrazito negativna pojava, Pavelić i dalje uživa respekt poklonika i podršku širokih narodnih masa, i pored toga što je Hrvatima doveo kralja iz Italije i za stolom se bez po muke odrekao Dalmacije pa tako i Splita, koji ga se ipak svake godine seti", ističu na indeks.hr.
Mediji su izvestili i da su 27. decembra članovi HČSP-a u Slunju obeležili 69. godišnjicu smrti ustaškog ratnog zločinca Jure Francetića.
Nekoliko desetina HČSP-ovaca koji su se sa transparentima i zastavama s ustaškim grbom koji počinje belim poljem skupili na mestu gde je stajala spomen ploča Francetiću, rasterala je policija koja je legitimisala prisutne.
U saopštenju koje je nakon skupa potpisao predsednik HČSP-a Josip Miljak piše da je delegacija stranke bila "šikanirana" od strane slunjske policije.
"Policija je izazvala pravi skandal, pa je pokušala zapleniti naše službene stranačke zastave i ukloniti venac, jer je na njima prvo belo polje, što je po toj policiji zabranjeno", piše Miljak koji policiju proziva da tako ne radi na "zločinačkim partizanskim komemoracijama" i da se "vratila prava izvorna partizansko-komunistička vlast, za razliku od HDZ-ovske, drugoligaške komunističke partije".
"Sad su svoji na svome, još samo fali crvena petokraka", piše Miljak.
Francetić je bio komandant zloglasne Crne legije koja je vodila žestoke borbe s partizanima, ali je poubijala na hiljade srpskih civila. Krajem decembra 1942. partizani su mu pogodili avion koji se srušio u selu Močile kod Slunja, gde su ga linčovali seljaci.
Partizani su ga pokušali lečiti od povreda kako bi ga zamenili za 100 svojih rukovodilaca koji su bili u Jasenovcu, ali je umro.
Spomen-ploča u Slunju mu je postavljena 2000. godine, ali vlada Ivice Račana nije učinila ništa da je ukloni, pa je to 2004. naredio tadašnji premijer Ivo Sanader. Mladi članovi HČSP-ovci demonstrirali su protiv Bajaginog koncerta u Karlovcu i Rijeci ali su okupili vrlo mali broj ljudi, pa je sve prošlo bez ikakvog ođeka.