Rat je trebao da traje 12 dana a počeo bi napadom snaga Varšavskog pakta na Jugoslaviju neposredno posle smrti Josipa Broza Tita. Tačer bi nekoliko dana kasnije odobrila upotrebu nuklearnih glava.
Kako piše Dejli mejl, Britanija je bila spremna da izvede nuklearni napad na zemlje "iza gvozdene zavese", ali ne i na Sovjetski savez.
"Dejli mejl" se dokopao “Ratne knjige”, skripte vežbe izvedene u martu 1981., deset meseci nakon smrti jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.
U to vreme SSSR vodi Leonid Brežnjev, a SAD Ronald Regan. Odnosi Istoka i Zapada dosegli su najnižu tačku od Kubanske krize iz 1962. godine, kad je svet bio prvi put nadomak nuklearnog rata.
Sve je počelo nagomilavanjem snaga Varšavskog pakta na granice Jugoslavije, 9. marta. Kao i u Prvom svetskom ratu, okidač sukoba je na Balkanu, ističe list. Za Jugoslaviju piše da je nominalno komunistička zemlja, ali se okrenula prema Zapadu. Tog prvog dana vežbe, Britanija i SAD šalju dodatne trupe u Zapadnu Nemačku, dok stižu izveštaji o ruskim brodovima koji napadaju ribarske brodove u Severnom moru.
Do večeri 11. marta sukob se već činio neizbežnim. SSSR je nagomilavao trupe na granici prema Turskoj i između Bugarske i Jugoslavije, a NATO pojačava svoje snage u Nemačkoj i Skandinaviji.
Dva dana posle kriza je na vrhuncu zbog prodora Varšavskog pakta u Jugoslaviju. Irak napada istočne delove Turske, pogoršava se kriza oko Norveške. U Britaniji ponestaje hrane i benzina, vlada proglašava vanredno stanje.
Do nedelje 15. marta Varšavski pakt s više od 20 divizija okupirao je Jugoslaviju, Britanija očekuje ruski napad.
U ponedeljak u šest ujutro Britance su probudili vazdušni udari. Sovjeti su sa 100 bombardera napali britansku protivazdušnu odbranu. Rusi izvode desant na Norvešku. Poslepodne u drugom vazdušnom napadu gađaju sedam britanskih avio baza, nakon čega Velika Britanija objavljuje rat Sovjetskom Savezu.
Dan kasnije, stotine Britanaca gine u vazdušnim udarima, dok iz Jugoslavije dolaze informacije da su Sovjeti počeli koristiti hemijsko oružje. Do 19. marta Sovjeti su okupirali sever Norveške i polako preuzimaju prednost u borbama u Nemačkoj.
Noću u novim udarima gine hiljade građana širom Britanije.
Nakon još jedne noći pune bombi, u zoru 20. marta Sovjeti koriste nervni plin u napadu na Škotsku i Mančester.
Rusi probijaju granicu Zapadne Nemačke, tamošnji NATO-ov komandant traži nuklearne udare na vojne baze u Istočnoj Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Bugarskoj. Čak ni u vežbi nisu se usudili da udare direktno na Sovjetski Savez.
Nakon svega što se dogodilo, odluka "čelične lejdi" bila je neizbežna, piše list: odobrila je nuklearni napad.
Srećom, sve se to desilo u vojnoj vežbi.

Tok rata

1. dan
Rat počinje nagomilavanjem snaga Varšavskog pakta na granicama Jugoslavije

3. dan
NATO šalje pojačanja svojim snagama u Nemačkoj i Skandinaviji

5. dan
Varšavski pakt napada Jugoslaviju, a Irak napada sever Turske

7. dan
20 divizija sovjetske vojske okupiralo je Jugoslaviju

8. dan
Prvi udari na Veliku Britaniju, London proglašava rat SSSR-u

11. dan
Rusi okupirali sever Norveške, preuzimaju prevlast u borbama u Nemačkoj, Grčkoj, Turskoj, Italiji...

12. dan
Zapovednik NATO-a traži nuklearne napade na 26 ciljeva u istočnoj Evropi, Tačerka kaže ‘da’