Danima razmišljam kako da napišem ovaj tekst a da ne bude konfuzan, ili da bar bude manje konfuzan od situacije koju treba da opiše. Most preko Ade je daleko od kompletno završenog a već neko vreme izaziva haos i mislim da se situacija tek zaoštrava. Mene sve ovo podseća na jedno klupko zamršene vune, ne znam gde je početak i gde je kraj a čvorova koliko hoćeš. Toliko problematičnih pitanja i situacija. Do sada su predmet spora uglavnom bile finansije, vreme i način otplate,  opravdanost gradnje a iskrsla su još neka pitanja – čemu paradiranje preko nezavršenog mosta, zašto narod naseda na scenario “hleba i igara” – mozak da zaboli… Paralelno sa šetnjom pojavljuje se i kumovanje oko imena. Na ova prethodna pitanja mogla bih da napišem knjigu zato ću se ovog puta držati samo poslednjeg - IME. Ima tu životinja, predmeta, poznatih i kontroverznih ličnosti, savremenih i istorijskih. Počinje natezanje konopca a bilo bi dobro da se prvo zapitamo – Koja institucija i na koji način će se baviti nazivom (ako će se baviti). Mene to više zanima od samog imena. Volela bih da znam ko je nadležan za imenovanje jedne ovakve građevine o kojoj je i Discovery pravio reportažu i koji su kriterijumi. Ne verujem da ću u skorije vreme dobiti odgovor - jer bi to značilo da će neko da preuzme  odgovornost i odnose sa javnošću ukoliko se dotično ime ne dopadne građanima.

Ipak ništa me ne sprečava da se pozabavim teorijom kako to može da izgleda u srpskoj reziji. Uzeću u obzir fanatičnost i borbenost koju neki mogu da ispolje i evo nekoliko mogućih načina kako se organizacije, grupe i pojedinci u Srbiji mogu boriti da njihov predlog imena bude usvojen a naravno ne treba zaboraviti ni izbore koji nam se bliže. I ni jednog trenutka neću kriti cinizam.

• Raspisuje se tender za ime – uslov: što vise nepokretnosti, vozni park, avioni, kamioni, šleperi  i račun na kipru.
• Političke stranke, naravno svaka za sebe, organizuju šetnje kroz centar grada (nikako na mostu, ko zna da li je siguran ipak je ujka od sestrinog šuraka malo zakinuo na materijalu)
• Osnivaju se razne grupe i stranice na fejsbuku u znak podrške za određeno ime
• Greb greb lutrija u saradnji sa gradom uvodi novu “Extra de Lux” nagradu – izgrebi 3x most i budi kum (a kum nije dugme)
• Gradska vlada odlučuje “na mladima svet ostaje” – neka deca svih beogradskih vrtića učestvuju na nekom javnom umetničkom konkursu -  ko pobedi taj nek kumuje.
• U sve to mogu da se umešaju svi oni koji su dali kredit – ipak bez njih mosta ne bi bilo a tekovine EU I USA nikako ne smemo zaboraviti prilikom odabira
• Pojedinci se vezuju lancima za most ili prete da će se sa istog baciti ukoliko njihovo ime ne bude prihvaćeno
• Neki političari štrajku glađu, žeđu ili kombinacija – ništa ne sme stati na put uspešnoj Srbiji osim praseta i jagnjeta.
• Opštinski čelnici Čukarice organizuju bdenja na mostu – njihova je opština oni treba da daju ime
• Čelnici pravoslavne crkve u svojim skupim automobilima sa zatamnjenim staklima pojavljuju se sa solomonskim resenjem – oni treba da se pitaju, uostalom ovo je zemlja Srba i pravoslavaca ko ce bolje od crkve nepristrasno dati ime.
• Raspisuje se referendum (ovo samo pod uslovom da možemo da se dogovorimo oko broja imena na glasačkom listiću)
• Raspisuje se drugi referendum jer na prvi nije izašao dovoljan broj glasača
• U najavljeni popis stanovništva uvrštava se deo o predlogu za ime.
• Masovne demonstracije i okupljanja građana u znak podrške ili protesta.

Ako bude sreće možda i zaratimo oko ovoga… nekako je mirno poslednjih  godina a Kosovo i Metohija nam se čini udaljeno treba nam nešto bliže tek da naša ratnička priroda ne odumre. Imam utisak i da će borba oko imena biti istovremeno i borba za vlast -  ko dobije izbore taj daje ime… E gde nam je sad Tito – on bi to rešio, šta god mislili o čoveku činjenica je da bi on to završio i niko se ne bi protivio. Bar se tad znalo ko je glavni mafijaš.