Zadatak ovog dosad najvećeg i najkompleksnijeg polja radioteleskopa je da istražuje i proučava procese koji su se dogodili nekoliko stotina miliona godina nakon nastanka univerzuma kada su prve zvezde počele da sijaju.
    Njegov rad bi trebalo da objasni sadašnji izgled kosmosa i poreklo života.
   "Bićemo u stanju da vidimo početak stvaranja univerzuma i način formiranja prvih galaksija. Saznaćemo toliko puno o tome kako univerzum funkcioniše", kazao je Palab Goš, naučni dopisnik Bi-Bi-Sija (BBC), koji je prisustvovao početku rada teleskopa.
    Alma, čija je izgradnja počela 2003, sastoji se od niza povezanih džinovskih antena rasporedjenih na najvišem platou u pustinji Atakama, nedaleko od granice Čilea i Bolivije.
   U želji da javnosti pruži mali uvid u rad teleskopa, Evropska južna opservatorija (ESO), jedna od organizacija koja će rukovoditi ovim postrojenjem, objavila je prve fotografije koje je Alma snimila i koje prikazuju sudar dve galaksije.
   Ovi kolosalni rojevi zvezda mogu se videti i pomoću optičkih teleskopa, kao što je legendarni Habl. Ono što Almu izdvaja, međutim, je to što ona može da uhvati svetlost koja nije vidljiva oku kao i da razazna oblake gustog hladnog gasa iz kojeg se formiraju nove zvezde.
   Fotografije su napravljene korišćenjem 12 antena. Rezolucija i jasnoća snimaka će dramatično rasti kako budu integrisane nove antene kojih bi do 2013. trebalo da bude ukupno 66.
   Alma posmatra svetlost u milimetarskom i submilimetarskom frekvencijskom opsegu što omogućava astronomima da identifikuju gasni vrtlog koji je nastao na samom početku univerzuma, pre više od 13 milijardi godina i iz kog su nastale zvezde koje su prve zasjale svemirom.
   Astronomi će, takodje, moći da vide i formiranje planeta oko zvezda, kao i da proučavaju sepermasivnu crnu rupu u središtu naše galaksije koja se zbog prašine ne može videti optičkim teleskopima.
    Jedan japanski tim naučnika planira da iskoristi Almu za  proučavanje još jednog čudnog kosmičkog fenomena - izrazito svetlu galaksiju Himiko koja svake godine proizvodi oko 100 sunca.
   Osim što je naučno ambiciozan, projekat Alma je i pravo čudo tehnologije i inženjeringa. Paskal Martinez, čovek koji nadgleda rad na postrojenju, opisao je Almu kao "piramidu 21. veka".
    "Sama veličina inženjerskog projekta, njegova tehnička kompleksnost i ono što će ovaj hardver postići je inovativno i sagradjeno u slavu čovečanstva", kazao je Martinez čiji je zadatak da vrši nadzor nad povezivanjem antena od kojih svaka teži oko 100 tona.