Tako je govorio Velimir Ilić

Srbija među basenima

Ne postoji konkretan književni žanr koji bi u potpunosti opisao političku scenu u Srbiji. Za političare je to svakako komedija, godinama se sprdaju sa građanima, scenario se ne menja, samo se glumci smenjuju u krug. Deceniju celu svi likovi se ponavljaju, menjaju jedan drugog, nekad se pojave u glavnim, nekad u sporednim ulogama, ali uvek podjednako dobro plaćeni. Građanima scenario odavno nije smešan, sve je tragičniji i polako prelazi u horor. Od svih tih likova magistar Velimir Ilić mi je nekako uvek bio tužno najsmešniji, nekadašnji ministar za kapitalno nevaspitanje, ovaj, kapitalne investicije, u narodu poznat kao Velja, bio je propovednik „narodnog jezika“, i nije ga štedeo. On je samo jedan od likova koji su preko noći stekli diplome u neimarstvu, il već u onoj oblasti koju im je trenutna fotelja podrazumevala. On ne psuje, već govori da bi ga svi razumeli, u životu nije opsovao, vređao, nikada nije udario novinara, ali jedna od  njegovih poznatijih izjava, bila je ona u kojoj je rekao da je u redu da „oni“ malo kraduckaju, pa da im čovek i progleda kroz prste, ali oni kradu, i da to nije u redu!! Tada sam pomislila da je taj čovek i javno potvrdio da nije normalan, kad ono, međutim..

Sada imamo  preko sedamstotina hiljada nezaposlenih, ostavku  Ministra zdravlja, i još neke u najavi, Mlađa ponovo drma Vladu, premešta fabrike po sopstvenom nahođenju,  jedan po jedan sindikat stupa u štrajk, i kao fina glazura na odavno gladan narod pala je afera oko „Kolubare“, i neverovatnih sto trideset miliona evra ukradenih iz te firme, od države, od građana, kako vam drago. Kad sve ovo saberem, nije Velja bio toliko lud, pa oni baš kradu!!! Ajde da kraduckaju, u našem mentalitetu je urođeno mišljenje da je nekako normalno da svi koji mogu  pomalo i ućare od države, da kraduckaju, ali oni baš kradu... „Fabulu radnje“ svemu ovome daje činjenica da je policija još 2003. istraživala  malverzacije oko „Kolubare“, ali kako se pokazalo da su sve političke struje godinama „kraduckale“ nije se po tom pitanju mnogo uradilo. Navikili smo da kako neko dođe na vlast tako zaposli svoju tetku, komšiju, mamu, tatu, nebitno na koju funkciju, bez obzira da li od škole imaju veliki odmor ili su samo prošli pored iste, kardinalna referenca im je rodbinsko, komšijska, švalerska ili slična veza sa onima na vlasti, i to smo prihvatili.

Naravno da ćemo u kafani svi zdušno da ih ogovaramo, i to ne bez razloga, al ko nam je kriv što nismo deca bogatih roditelja, ili rodbina nekom političaru, i to je u redu, ali sto trideset miliona evra, i to za koliko se zvanično zna, e to, već nije u redu. I svi su znali, i svi ćute, i svi su krali, i preći će preko toga, e to definitivno nije u redu. Plači voljena zemljo!!!