Vukadinović je u intervjuu Tanjugu naveo da se sa sigurnošću može reći da Srbija ne napreduje, našta ukazuje čitav niz podataka kao što su nizak stepen industrijske proizvodnje, porast nezaposlenosti i zaduženosti, tako da bi se čak moglo reći i da Srbija nazaduje i u odnosu na devedesete godine.
"Napredovalo se malo u pogledu garderobe i obnavljanja tehničkih i kućnih aparata, ali u pogledu stanja društva, države, perspektiva i društvene infrastrukure mislim da se stanje čak i pogoršalo", rekao je Vukadinović.
On je podvukao da, ipak, ne treba potcenjivati ni strukturne političko-psihološke probleme, kao što su apatija, vrednosna dezorijentisanost, beznađe i besperspektivnost kao dominantno osećanje građana.
Odustvo perspektive je, kako je ocenio, možda i najveći problem Srbije, jer se "čovek nekada može navići na niži standard, smanjiti aspiracije i očekivanja", ali ne i na odsustvo plana i vizije izlaska iz problema i krize.
Najodgovornija za stanje u zemlji je, prema njegovom mišljenju, politička elita i političari iz vladajućih stranaka, ali ne treba potceniti ni odgovornost opozicije, medija, intelektualne i akademske elite, pa ni građana, iako su oni na kraju "lanca odgovornosti".
U ekonomiji najveći problemi su, kako je istakao, pad standarda, porast nezaposlenosti i odsustvo bilo kakve jasne srednjoročne i dugoročne strategije privrednog i ekonomskog razvoja.
"Na to se onda nadovezuju politički problemi, odnosno ćorsokak u koji je zapala srpska evrointegracijska priča", rekao je Vukadinović, i dodao da je ta "evropska karta na koju je vladajuća elita prethodnih godina sve stavila, potrošena i više nema onu upotrebnu vrednost i težinu kakvu je do juče imala".
Srbija, prema njegovom mišljenju, prethodnih godina nije uradila ništa na izradi alternativnog koncepta razvoja, već je sve bačeno na kartu EU, od koje se očekivao spas i čarobni štapić.
Društvo se za to vreme stalno klatilo između lažnih dilema i evrofanatizma i evrofobije, ukazao je Vukadinović.
Problem je, smatra on, i u tome što se sada, kad je EU upala u ćorsokak ili "bar došla do zida", Srbija i njena politička elita i dalje ponašaju kao da EU nema alternativu.
"I zaista je nema jer nisu ni tragali za alternativom, nisu o njoj ozbiljno ni razmišljali i to je ozbiljan problem", ukazao je on.
Vukadinović je ocenio da se u Srbiji razvio svojevrstan patološki odnos prema EU, sličan odnosima između polova, gde jedna strana odbija i zavlači drugu onda kada je ona opseda i juri.
"Kada vas neko juri i opseda i kaže ja te molim, volim, želim da budem s tobom i slično, gotovo prirodna, spontana reakcija svakog čoveka je da kaže - vidi što je dosadan, hajde da ga još malo iskoristim. Ako ne možete da ga se otresite, onda stalno ispostavljate neke uslove i kažete družićemo se i bićemo zajedno ako mi učiniš ovo ili ono - i to je otprilike priroda našeg odnosa sa EU", naveo je Vukadinović.
Govoreći o tome šta se pozitivno desilo u poslednjih godinu-dve, Vukadinović je istakao da je pohvalno što, sticajem okolnosti, Srbija nije stigla dovoljno da se zaduži, iako vlada u poslednje vreme čini krupne korake u tom pravcu, i što se sistem ipak nije raspao, uprkos lošem funkcionisanju.
"Sistem funkcioniše slabo, ali funkcioniše. To je slaba uteha, ali je činjenica", podvukao je Vukadinović i naglasio da je pozitivno i što je, po cenu deficita i novih zaduživanja, očuvana minimalna makroekonomska stabilnost.
Borba protiv korupcije je još jedna od stvari kojima bi se u Srbiji trebalo ozbiljniji pozabaviti, kao i zapošljavanjem, davanjem perspektive mladima i postizanjem nacionalnog konsenzusa oko daljeg razvoja.
Vukadinović je zaključio da je trebalo racionalnije postaviti odnos Srbije prema EU-integracijama i ne očekivati čudo od te zajednice, koja se često pogrešno predstavlja kao "neka vrsta raja", gde će svi problemi nestati.
Trebalo je ranije pogledati na istok, shvatiti da ne postoji samo jedna strana sveta i više sarađivati sa zemljama BRIK-a i nesvrstanima, ukazao je Vukadinović.