Ona je ukazala na opasnost povećanja broja samoubistava zbog krize i teških uslova života i dodala da su u najvećem riziku osobe starije od 50 godina, koje su suočene sa brojnim problemima i često pate od osećaja usamljenosti.
"Prema podacima iz 2009. godine, zabeleženo je 1.400 samoubistava u Srbiji, a šezdesetih godina prošlog veka bilo ih je između 500 i 600", kazala je Kordićeva.
Govoreći o problemima onih koji se javljaju tom savetovalištu, ona je objasnila da je reč uglavnom o usamljenosti, o tome da nemaju sa kime da podele nešto što ih muči, o porodičnim problemima...
Kordićeva je dodala da je primećen znatno manji broj poziva petkom, jer su građani srećniji što će imati sa kime da se druže i podele svoje vreme, kako se bliži vikend, za razliku od nedelje, kada je poziva građana više.
Ona je navela da su samoubistva učestalija u vreme praznika, jer su tada velika očekivanja i to je period kada otkriju koliko su zapravo usamljeni.
Kordićeva je primetila i da je problematičan i način medijskih izveštavanja o samoubistvima, ukazujući da je ono prilično senzacionalističko. Prema njenom uverenju, o tome bi trebalo izveštavati bez prikazivanja mnogo detalja.
Isticanje detalja kako je to neko učinio, smatra Kordićeva, može negativno da se odrazi na one koji već razmišljaju o tome i koji bi mogli da kopiraju takvo ponašanje.
Govoreći o načinima pomoći, Kordićeva je istakla da bi čoveku koji se odluči na takav čin trebalo ukazati da ima i drugih mogućnosti u životu koje nije imao prilike da vidi i proba.
Jedan od pozitivnih primera odvraćanja od samoubistva dogodio se pre tri dana u Beogradu, kada je jedna žena pokušala da skoči sa Brankovog mosta, a u toj maneri je odvratio prolaznik Dane Gegoj, koji je ispričao Tanjugu da je sasvim slučajno automobilom prolazio mostom ka gradu i video ženu koja skida jaknu i prelazi sa druge strane mosta.
"Gledala je sa strane i ćuteći sam joj prišao, uhvatio je i prebacio sa druge strane mosta, jer sam se plašio da će, ako pokušam nešto da joj kažem, skočiti u reku", rekao je Gegoj koji je inače sportski instruktor.
Gegoj je kazao da je, nakon toga, sa njom razgovarao o problemu koji ima, da je bio potresen njenom pričom i da je pokušavo da je posavetuje da samoubistvo nije način rešavanja problema.
"Zapanjen sam reakcijom prolaznika, svi su stajali, gledali i niko nije pokušavao da pomogne", dodo je on.
Slična situacija dogodila se i kada je, takođe na Brankovom mostu, manekenka Katarina Vučković odvratila prolaznika da skoči, tako što je razgovarala sa njim i ulila mu nadu da vredi živeti i pokušati da se izbori s problemom na drugi način.
Prema broju samoubistava - 19 na 100.000 stanovnika - Srbija je na 13. mestu u svetu, a mentalni poremećaji, kao što su depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, uzroci su u više od 90 odsto slučajeva.
Praksa psihijatara ukazuje na to da žene češće od muškaraca pokušavaju da izvrše samoubistvo, ali da muškarci u tome češće uspevaju i to u srazmeri tri prema jedan.
Prema policijskim podacima, samoubistva se najcešće izvode vešanjem i iz vatrenog oružja, a zatim sledi trovanje i sečenje vena.
Među samoubicama najviše je osoba između 50 i 70 godina starosti, pri čemu među ženama prednjače domaćice i penzionerke, a kod muškaraca penzioneri, radnici i zemljoradnici.
U priručniku za lekare opšte medicine, koji je izdao Institut za mentalno zdravlje u Beogradu, navodi se da je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2000. godine približno jedan milion ljudi izvršio samoubistvo, koje je u skoro svim zemljama među deset glavnih uzroka smrti i jedan od tri vodeća uzroka smrti u starosnoj grupi od 15 do 35 godina.
U svetu broj samoubistava raste iz godine u godinu i u poslednjih 45 godina uvećan je za 60 odsto i godišnje se beleži oko milion samoubistava.