Komisija u Kampu Pendlton je odluku donela posle celodnevnog saslušanja i preporučila da Stejnovo ražalovanje ne bude časno, što znači da bi on mogao da izgubi sve privilegije iz vojne službe, kao i pristup bilo kojoj vojnoj bazi u SAD.
Preporuka sada ide nadležnom generalu, koji će je ili prihvatiti ili odbaciti. Ukoliko je odbaci, slučaj odlazi pred sekretara američke mornaraice.
Stejn je devet godina u vojnoj službi, i ona bi po redovnom stanju stvari trebalo da mu se okonča za četiri meseca.
Prema rečima branilaca, Stejn je kritikujući Obamu samo izražavao svoje lično mišljenje, što je pravo koje je zaštićeno Prvim amandmanom američkog Ustava.
Tokom saslušanja, vojni tužilac, kapetan Džon Toresala (John Torešala) tvrdio je da je Stejn u svojoj kritici otišao tako daleko da je lice američkog predsednika nalepio na poster za film "Jackaš" (u prevodu: glupan).
Prema Toresalinim rečima, Stejn je svojim ponašenjem više puta prekršio politiku Pentagona koja vojnicima ograničava pravo na slobodu govora, pa bi trebalo da bude otpušten jer je ignorisao upozorenja pretpostavljenih u vezi sa onim što objavljuje na Internetu.
Pentagon je podneo snimke Stejnovih postova na Fejsbuk strani Armed Fores Tea Party (Čajanka oružanih snaga) koju je osmislio on lično, a prema rečima tužilaca, Obamina fotografije su bile ne samo na posteru za "Jackaš" već i na posteru za film "The Incredibles" (Neverovatni), koji je Stejn za tu priliku prekrstio u "The Horribles" (Užasavajući).
Toresala tvrdi da su se Stejnovi komentari protiv Obame takođe mogli naći na Fejsbuk strani mornaričkih vojnih meteorologa, i tamo su bili štetni po red i disciplinu, a mogli su i uticati na mlade marince.
Stejnu je oduzeta bezbednosna dozvola, i za njega nema budućnosti među marincima jer on svoj posao ne može da obavlja bez te dozvole, rekao je Toresala.
"Naši ljudi (marinci) postavljaju pitanje zašto ovaj marinac do sada nije pozvan na odgovornost", naveo je tužilac koji je ukazao da "mornarička zajednica" smatra da se "nereagovanje komande" u vezi sa Stejnovim ponašanjem loše odražava "na red i disciplinu".
Stejnova odbrana, međutim, smatra da njihov klijent ni na koji način nije prekrišio zakon i poziva javnost da razmisli o opasnostima koje bi se mogle javiti ukoliko bi američka vlada mogla da krivično goni xvoje građane jer su nešto rekli na svojoj Fejsbuk stranici.
Još od američkog građanskog rata iz šezdesetih godina 19. veka, vojnicima je ograničeno pravo slobode govora, u šta se ubraja i kritikovanje glavnog vojnog komandanta.
Marinci su saopštili da su poduzeli korake protiv Stejna nakon što je on napisao na Fejsbuku da neće izvršavati Obamina naređenja. On je tu izjavu potom precizirao, rekavši da neće izvršavati nezakonita naređenja.
Stejn tvrdi da je tu izjavu dao u kontekstu onlajn debate povodom dozvole NATO-a da američkim vojnicima bude suđeno zbog spaljivanja primeraka muslimanske svete knjige Kuran u Avganistanu.