Kako je prenela Verska informativna agencija (VIA), Irinarh smatra da bi teroristi trebalo unapred da znaju da mogu biti osuđeni na smrtu kaznu.

Podsetivši da je carska Rusija pred kraj svog postojanja ukinula smrtnu kaznu, koja je dolaskom boljševika ponovo uvedena, episkop je kazao da su Boljševici u logoru na Soloveckim ostrvima streljali i po tri stotine zatočenika na dan.

VIA, međuim, ukazuje da je ova izjava krasnogorskog episkopa u suprotnosti sa stavom koji je patrijarh Kiril izneo oktobra prošle godine. Kiril je tada rekao da crkva u svojoj istoriji nije poricala smrtnu kaznu, nikada nije bila protiv nje, već protiv njenog izvršenja i istakao: "Ja sam protiv smrtne kazne u savremenoj Rusiji".

Prema anketama, kako se navodi, mnogi Rusi smatraju da smrtna kazna treba da postoji kada je reč o masovnim ubicama, pedofilima, narkodilerima ili teroristima.

Poslednji put smrtna kazna u Rusiji je izvršena 1996. godine. Tri godine kasnije pomilovano je 703 osuđenika na smrt i od tada je na snazi moratorijum.

Ruski teolozi se, takođe, protive smrtnoj kazni. Ona se može izreći, ali ne i izvršiti. Čovek ima u zatvoru, u izolaciji priliku da se pokaje. Dešava se i da je neko osuđen bez dovoljno dokaza. Moratorijum treba zadržati. Smrtna kazna je ubistvo, time i greh, a život je dar Božji, navode teolozi.

Stari zavet pominje smrtnu kaznu za namerno narušavanje dana Gospodnjeg, bogohuljenje, preljubu, ubistvo i drugo, izvršavala se kamenovanjem, vešanjem ili spaljivanjem.

U "istorijskom nasleđu pravoslavlja nikada nije bilo zalaganja za njeno ukidanje", navodi ruska crkvena socijalna doktrina.

U drevnim pravoslavnim trebnicima, zbirkama molitvi koje čitaju sveštenici, nalazi se i molitva nad osuđenikom pred izvršenje smrtne kazne.

Najviše smrtnih kazni u svetu se izvrši u Saudijskoj Arabiji, Iranu, Pakistanu, Kini i SAD. U Srbiji je poslednja smrtna kazna izvršena 1992. godine.