I tako sedim za kompom, buljim u praznu stranicu word-a i razmišljam kako da napišem tekst na bar jednu od mnogobrojnih tema koje mi se vrte po glavi nedeljama unazad. Znači imam temu, znam i kako da napišem, ali sve deluje nekako kratko, vise liči na haiku nego na tekst. Valjda zato što je meni sve jasno, ja sumnje nemam, i pokušavam da ne zalazim previše u filozofiju, zato je sve stalo u status koji sam postavila pre neki dan i na fejsu i na tviteru. HOĆU KAMPANJU PROTIV LICEMERJA! I sta sad. 80% ljudi verovatno ne želi isto što i ja. Kažu da je licemerje danas postalo normalno, da je to nešto sa čime se živi (pa od toga se ne umire), a ja stičem utisak da je oduvek prisutno samo se manje videlo ili mu je bar teže bilo ući u trag. I gle paradoksa – što se više vidi to ga ljudi više prihvataju i opravdavaju. Zato se licemerni više ni ne kriju, jer znaju da im je dvoličnost  unapred oproštena, i uvek ima nekih olakšavajućih okolnosti. I mada bi trebalo da foliranti imaju rok trajanja, i to veoma kratak,  ljudi oko njih i dalje igraju njihove igre čak i kada ih vide u pravom svetlu. Možda je ta olakšavajuća okolnost upravo činjenica da su u stvari svi zajedno dvolični – ima logike licemerje je veoma često dvostrano. Vole ljudi da se lepo lažu a onda da se jos lepše ogovaraju i mrze. Vole ljudi da se prave da su nešto što nisu i sebi pripisuju osobine koje nemaju. Verovatno se stide sami sebe. U sred ovih mojih razmišljanja kao dupe na nošu legne mi uzavrela situacija o nekoj našoj zemljakinji koja je tamo negde u Holivudu snimila seriju u kojoj je učesnica “veoma sugestivnog prikaza oralnog seksa“ i seksa uopšte kao takvog – tog bludničenja, tog neprimerenog ponašanja za jednu Srpkinju??!!! Sad šta je tu ko rekao, da li je rekao, čega se ona stidi a čega se stide drugi to je sad sve pitanje jer utrkivanje u senzacionalizmu je više nego diskutabilno. Ali vidim opšte komešanje. Sad su svi pametni i moralni, i tu se vraćam na licemerje - onolika golotinja u našim srpskim (jugoslovenskim) filmovim, sise i dupeta na sve strane ali kad se neko naš skine u Holivudu i napravi karijeru auuuu to je već ozbiljan prekršaj. Zaključak br 1: kad se skidaš za sitniš onda je to umetnost a kad se skidaš za velike pare onda je to pornografija i nastranost . Zaključak br. 2: kad se skida neko drugi, tako zarađuje i postaje poznat te pare su loše. To naravno izgovaraju oni čija skoro svaka rečenica zvuči: „Ja nikad ne bih...bla bla bla... jer imam nivo... bla bla bla i znam šta su prave vrednosti bla bla bla...“ – naravno licemerni kakvi jesu u sebi priželjkuju „nepristojnu ponudu“ koju bi bez razmišljanja prihvatili. Ili je možda stvar u tome što je ta devojka „naša“ (pri tom svojatamo je sad kad su je priznali „tamo negde na zapadu“ ko što svojatamo i sve ostale uspešne). Zaboravljeno je da je pre nekih 20tak godina jedna „njihova“ glumila u svetskom hitu prepunom seksa, vezivala muškarce, širila noge pred gomilom detektiva i svoje partnere ubijala šiljkom za led (naravno sve ovo u filmu) – to je bilo sve fenomenalno.  Nije bilo stida ni srama, a žena se konačno vinula među zvezde i postala seks simbol. Kakvi god da su razlozi, nema olakšavajućih okolnosti - dvoličnost  je uvek ista. Ima iste karakteristike kao god da je zovemo ali vreme je da stvari zovemo pravim imenom. Kao tolerantna osoba, smatram da je u redu svako činjenje i nečinjenje koje je lični izbor i druge ljude ne povređuje. Pri tom ne govorim o moralnoj povredi – moral je varijabilan i često služi kao paravan mnogim nemoralnim stvarima, ali o tome ću neki drugi put. Po meni licemerje je opasno i treba ga svrstati u krivična dela, kao posebnu kategoriju. Ali kao što sam već napisala – 80% ljudi se sa mnom ne slaže, i to me ne uznemirava, samo želim da znaju da ih vidim, prepoznajem i čujem i da tražim one ljude koji jesu ono što jesu, a da mi lažnjaci nisu potrebni.