Kada Ivica Dačić pomene podelu Kosova, Evropska komisija nam ispostavi „teritorijalni integritet", a kada pomene fašističku prošlost EU, onda možemo da očekujemo - nemačke "štuke". Tako je makar bilo poslednji put kada se Slobodan Milošević pozivao na tekovine revolucije. A pošto Ivica Dačić ima mnogo više veze sa Miloševićem nego Angela Merkel s Hitlerom, onda je dalji tok događaja više nego predvidiv.

Posebno pošto je Dačić premijer, što nikako da shvati, baš kao ni Boris Tadić da više nije predsednik. Pa onda Tadić gura prst u oko Olji Bećković kad mu treba medijska podrška, a Ivica Dačić Angeli Merkel kad mu treba međunarodna podrška. A u ovu vladu je Dačić ušao, ako se ne varam, kako bi se zvanično sretao s Hilari Klinton i Angelom Merkel, s kojima valjda ne namerava da raspravljao o "Operaciji Vajs" ili "Milosrdnom anđelu".

Dačić mora i muški da istrpi što je pristao da formira Vladu u kojoj nema realnu vlast. Baš kao Mirko Cvetković. Od najavljenog jedinstva Vlade nema ništa. To je sada više nego jasno. Od triparitetnog pojavljivanja Dačića-Vučića-Dinkića na TV-u došli smo do toga da ministar odbrane prima nezadovoljne policajce, dok ministar policije - i ujedno premijer - to gleda na televiziji.

Vlada je htela argumentovanu kritiku. Pa, gde ćete argumentovaniju? Gde se, gospodo ministri, raspalo vaše jedinstvo za samo 70 dana? Nije valjda konfederalno upravljanje Srbijom prestalo samo zbog ukidanja telefonskih sednica? Ko u Srbiji priča s Hilari i Merkelovom? I o čemu? Kako sad Nikolić ne krši svoja ustavna ovlašćenja kada i vrapci znaju da je napravio ovu vladu. I dokle ćemo da se lažemo kako predsednik koga je izabrao narod treba da se drži svojih ustavnih ovlašćenja po kojima ne može da vlada? Srbiji treba jak premijer, koga nema od kada je Koštunica vratio mandat narodu. Ili da pređemo na predsednički sistem.

A ako neko veruje da ćemo sve probleme da rešimo hapšenjima, onda taj ne zna da Hrvati nijedan problem nisu rešili time što su uhapsili Sanadera. Niti je premijerka koja je to uradila dobila izbore. S druge strane, zar niko niko ne shvata da polovina Srbije ne pomišlja na iste ljude kao Vučić kad se pomene korupcija? Ili je to jedini shvatio Ivica Dačić, koji mu je bacio vruć krompir u ruke kako bi za sebe zadržao pobedničku kombinaciju iz stare vlade. A to je da je za neuspehe odgovaran neko drugi, a za uspehe on lično.

U toj kalkulaciji danas postoji samo jedan problem: Ivica Dačić je premijer. Dakle, čovek odgovoran i za dobre i za loše stvari koje uradi njegov kabinet. Čovek koji kad kaže podela, onda Srbija kaže podela. Ili kad kaže fašizam u EU, onda misli fašizam, ma koliko to pokušala da ublaži Aleksandra Joksimović.

Kada je pravio ovu vladu, Ivica Dačić je pričao s mnogo ljudi, a ja sam mu samo rekao jedno - da je za njega lično lakše da bude nacionalista u evropskoj vladi, nego evropejac u nacionalnoj. On je ipak izgleda izabrao neku treću opciju - da bude nacionalista u nacionalnoj vladi. A to smo jednom probali. I završilo se - "štukama"!