Presuda će biti objavljena pošto je predsednik Prvog osnovnog suda Tanja Šobat odbacila kao nedozvoljen zahtev tužilaštva za izuzeće sudije Dragana Garića i sudije porotnika Miloša Mitrovića zbog sumnje u njihovu pristrasnost.
Sudsko veće sudije Garića izreći će stoga, posle više od mesec dana odlaganja, presudu za 10 "Mladićevih jataka", što je 4. novembra morao da odloži na neodređeno pošto je tog jutra tužilaštvo podnelo zahtev za njegovo izuzeće zbog sumnje u pristrasnost.
Svih 10 optuženih okupljalo se proteklih mesec dana svakog radnog dana u Palati pravde, počev od 4. novembra, kada im je na neodređeno vreme odloženo izricanje presude.
Tužilaštvo je 4. novembra zatražilo i izuzeće predsednika Prvog osnovnog suda Tanje Šobat zbog sumnje u njenu pristrasnost, što je Viši sud u Beogradu pet dana kasnije odbacio kao neblagovremen zahtev.
Postupak protiv 10 optuženih za pomaganje u skrivanju Mladića od 2002. do 2006. u Beogradu počeo je pre više od četiri godine, kada je njih 11 uhapšeno i zadržano u pritvoru osam meseci, posle čega su pušteni da se brane sa slobode.
U međuvremenu je preminuo prvooptuženi Jovo Đogo, koji je bio oficir u Vojsci Republike Srpske pod Mladićevom komandom tokom rata u BiH.
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu u završnoj reči je predložilo da se 10 optuženih oglasi krivim i osudi po zakonu, jer je tokom suđenja dokazano da su od 2002. do 2006. godine doprineli da Mladić ne bude otkriven i uhapšen, iako su znali da je pred Tribunalom u Hagu optužen za najteža krivična dela ratnih zločina.
Odbrana optuženih traži oslobađajuću presudu, jer smatra da njihovi branjenici nisu izvršili krivično delo za koje se terete, pošto Mladić nije pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom, i da protiv njihovih branjenika nema dokaza koji bi potvrdili da su ga oni skrivali.
Svi optuženi, osim generala VRS Marka Lugonje, negirali su tokom suđenja da su skrivali Mladića, braneći se da su "stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju", ili prosto odbijajući da priznaju navode optužnice.
Optuženima preti kazna od jedne do osam godina zatvora za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Na optuženičkoj klupi kao "Mladićevi jataci" uglavnom su izbeglice iz BiH, koje su tokom sukoba 1990-ih našle utočište u Beogradu.
Oficir VRS Jovo Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005. godine.
Na optuženičkoj klupi, zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, ostali su bivši oficiri VRS Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
Ovo suđenje je u više navrata vraćano na početak zbog promene sudskog veća, trudnoće i bolesti pojedinih optuženih, kao i dva neuspela pokušaja bivšeg Drugog opštinskog suda da se oglasi nenadležnim posle promene "zakona o jatacima", kada je delo za koje se terete optuženi prešlo u nadležnost Veća za ratne zločine Okružnog suda.
Mladića (68) je Haški tribunal optužio za 15 krivičnih dela ratnih zločina i genocida protiv Bošnjaka i Hrvata u ratu u BiH između 1992. i 1995. godine.
Optužnica, podignuta 1995, tereti Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti i mnogobrojne ratne zločine (uključujući one koji se odnose na snajpersku kampanju protiv civila u Sarajevu), a kasnije iste godine je proširena i na ratne zločine vezane za napad u julu 1995. na Srebrenicu, koju su Ujedinjene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom. Mladić se tereti i za uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN.