U situaciji kada se sve države još uvek suočavaju sa ekonomskom krizom i povećanom nezaposlenošću, mnoge partije više ne skrivaju svoj evrospeticizam i ksenofobiju. Pogotovo posle finansijskih potresa u Grčkoj, Irskoj i Portugaliji koja sada traži pomoć drugih  zemalja članica EU.
   "Ovo je veliliki, veliki udarac u finskoj politici. Ovo je velika politička promena", prenose agencije izjavu Jana  Sundberga, profesora na Univerzitetu u Helsinkiju, povodom senzacionalnog uspeha desničarske partije "Pravi Finci" na jučerašnjim parlamentarnim izborima u toj zemlji.
   Stranka "Pravi Finci" osvojila je 19 odsto glasova i imaće  39 mesta u parlamentu, šest puta više nego 2007. godine. Ona je svoj uspeh gradila i izgradila na evroskepticizmu, otvoreno dižući glas protiv  spasavanja Portugalije koja sada traži milijarde evra. Koristeći iskustva drugih ekstremnih desnih partija u Evropi, pre svega u Austriji i Holandiji, partija je digla glas protiv prisustva stranaca, što je naišlo na odziv građana u situaciji kada se mnogi Finci suočavaju sa ekonomskim poteškoćama.
   Politički "recept" ove stranke već je ranije viđen na izborima u drugim evropskim zemljma. U situaciji kada se kontinent suočava sa još uvek složenom ekonomskom krizom i novim talasom imigranata iz severne Afrike i Bliskog istoka, to će, kako se očekuje, i ubuduće biti okosnica predizborne kampanje mnogih desnih partija u zapadnoj Evropi.
   Uvođenje zabrane nošenja burki u Francuskoj, koje je nedavno stupilo na snagu, mnogi dovode u vezu sa približavanjem predsedničkih izbora. Nikola Sarkozi, kome opada popularnost, time je, u stvari, započeo kampanju za novi mandat u Jelisejskoj palati, iako se izbori održavaju 2012. godine, smatraju analitičari na kjoje se pozivaju agencije. Pogotovo što najnovije ankete pokazuju da podrška lideru desničarskog Nacionalnog fronta Marin le Pen, koja zagovara antiimigransku poklitiku, stalno raste. Ona najavljuje da će se kandidovati za šefa države i uverena je da će, u najgorem slučaju, ući u drugi krug, kao što je to jednom prilikom pošlo za rukom i njenom ocu koji se početkom godine povukao iz politike.
   Slična je situacija i u Holandiji, gde radikalno desničarska Partija za slobodu godinama niže samo uspehe, i sada je treća stranka po snazi u zemlji. Njen lider Gert Vilders javno stavlja znak jednakosti između "islama i fašizma" zbog čega se duže vreme povlači po sudovima. Ali, to mu ne smeta da privuče naklonost četvrtine Holanđana.
       Na talasu antiimigrantske politike već decenijama opstaje i glasove dobija Slobodarska partrija Austrije. Ona se na tome, međutim, ne zaustavlja: uporno pokušava, zasad bez uspeha, da ujedini desničarske, nacionalističke i ksenofobične partije u zapadnoj Evropi.