Prema podacima Zavoda za statistiku (Monstat) u Crnoj Gori, na aprilskom popisu stanovništva srpskim jezikom izjasnilo se da govori 43,88 odsto, a crnogorskim 36,97 odsto građana.
   U Crnoj Gori, prema preliminarnim podacima popisa, živi 625.266 stanovnika.
To je za oko pet hiljada stanovnika više u odnosu na popis iz 2003. godine, kada je u Crnoj Gori bilo oko 620,100 stanovnika, saopšteno je na konferenciji za novinare Monstata.
   U Crnoj Gori živi 8,65 odsto Bošnjaka, Albanaca 4,91, Muslimana 3,31, a Hrvata 0,97 odsto. Roma je 1,01 odsto.
   O nacionalnoj pripadnosti je odbilo da se izjasni 4,87 odsto građana.
   Albanskim jezikom govori 5,27 odsto građana, bosanskim jezikom govori 5,33 odsto, hrvatskim 0,45 i srpsko-hrvatskim 2,63 odsto.
   Prema prvim rezultatima popisa, sprovedenog od 1. do 15. aprila, u Crnoj Gori ima više od 194.700 domaćinstava i oko 316.000 stanova.
   Najveći broj stanovnika ima Podgorica, više od 187.000, što predstavlja 30 odsto stanovništva Crne Gore. U odnosu na popis iz 2003. godine, sada u glavnom gradu Crne Gore ima oko 50.000 stanovnika više, saopštio je Zavod.
   U odnosu na popis iz 2003. godine broj građana koji se izjašnjavaju kao Crnogorci povećao se za oko dva odsto, dok se broj onih koji su se izjasnili kao Srbi smanjio za više od tri odsto.
   Broj građana koji govore crnogorskim jezikom, u onosu na 2003. godinu, povećao se za blizu 14 odsto, dok se broj onih koji govore srpskim jezikom smanjio za više od 20 odsto.
   Kada je veroispovjest u pitanju, dominantno je pravoslavno stanovništvo, sa 72,07 odsto. Pripadnika islamske veroispovjesti je 15,97 odsto, katolika 3,44, dok je pripadnika muslimanske veroispovjesti 3,14 odsto.
   Ostalih veroispovjesti je 1,02 odsto, a ateista 1,24 odsto.
   Po pitanju veroispovesti odbilo je da se izjasni 2,61 odsto građana.
   Sledeći rezultati popisa iz 2011. godine odnosiće se na starosnu strukturu stanovništva.
   Direktorica Monstata, Gordana Radojević, rekla je da je više od 97 odsto stanovništva popisano, što odražava punu reprezentativnost populacije Crne Gore.
   Ona je navela da je moguće da postoje slučajevi nepopisanog stanovništva, ali to spade u domen statističke greške.
   "Popis je statistička akcija, nije registracija", kazala je Radojević i dodala da se u razvijenim zemljama smatra velikim uspehom ako je popisano više od 85 odsto građana.
   Komentarišući rezultate popisa koje su ranije objavile neke političke partije, ona je rekla da su slaganje ili neslaganje stvar profesionalnog odnosa, ali da "neslaganje mora biti metodološki i statistički dokazano".
   Radojević je najavila da će Zavod za statistiku pokrenuti odgovornost, ukoliko se na bilo koji način ospori njegov rad.
   "I rezultat iza koga stoji rad više od pet hiljada ljudi, metodologija, izveštaji eksperata međunarodnih institucija, Zavod za statistiku i lično ja, kao najodgovornija osoba ove institucije. Pokretanje odgovornosti sigurno će biti ukoliko nastave da osporavaju rezultate Zavoda", pojasnila je ona.
   Prema njenim rečima, Monstat se ne može upoređivati, sa statističkog aspekta, sa političkim ili bilo kojim drugim institucijama "koje na bazi uzorka i nepoznate metodologije dolaze do rezultata".
   Ona je dodala da je Zavod obavio unos podataka u posebnoj zgradi, sa najvećim stepenom zaštite.
   "Međunarodni eksperti koji su kontrolisali proces utvrdili su stopostotnu tačnost unosa odgovora na pitanja o nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, veroispovjesti i maternjem jeziku", zaključila je Radojević.