Ako mislite da će ovo biti tekst o Paradi ponosa, o napadu i odbrani, njima i nama (ko god bili oni i ko god da smo mi), natezanju oko (ne)ustavnosti i (ne)moralnosti onda se varate. Ovo je u stvari tekst o lažima, manipulaciji, pogrešnim procenama, lošem upravljanju i žrtvenim jarcima.

Zvuči poznato, nekako scenario podseća na mnoge prethodne. Da li smo zaista prokleti da se konstantno vrtimo u krug, igramo vrzino kolo, i da ciklus nasilja nastavljamo kao nekada krvnu osvetu? A možda imamo helsinški sindrom, možda smo mazohisti, možda nemamo hrabrosti da uradimo nešto novo i normalno, jer time iskačemo iz šablona koji smo sami sastavljali, koji su onda drugi razrađivali a sad sami donose zaključke i nameću rešenja jer misle da nas dobro znaju.

Mada kad bolje razmislim – poznaju nas savršeno – jer evo šta nam se dešava a mi ne hajemo.

-          Srbija je u samom vrhu po broju samoubistava u svetu

-          Broj mladih koji počine samoubistvo (ispod 25 godina) se učetvorostručio.

-          Imamo najniže plate u region

-          Najveću inflaciju u evropi

-          Nezaposlenost od 20% (a u ovom trenutku verovatno i više)

-          Imamo oko 1.350.000 nepismenih

-          Građanstvo je prezaduženo, opterećeno kreditima i kamatama.

-          Natalitet je u opadanju  već godinama iako veliki broj žena želi troje dece

-          300.000 parova ne može da ima decu

-          Svaka treća devojčica u Srbiji je izložena nekom vidu seksualnog zlostavljanja.

-          I druga nasilja u  porodici su totalni tabu a država nema odgovarajuća sredstva za borbu protiv istog.

-          Svaki dan ispliva novi slučaj pedofilije

-          Silovatelji dobijaju minimalne kazne

-          Ubistva su svakodnevna

-          Broj saobraćajnih nesreća je i dalje veoma zabrinjavajuć

-          Nasilje nad životinjama poprima nezamislive razmere

-          Zdravstvo nam je u sunovratu (mada bih pre rekla da je u srednjem veku ali ne volim da dramatizujem)

-          Kardiovaskularne i maligne bolesti zajedno odgovorne su za više od dve trećine svih smrti na godišnjem nivou.

-          Podatke o mortalitetu novorođenčadi i porodilja nisam uspela da nađem – zabrinjava me upravo to što podatak nisam našla (ko ima neki svež molim da podeli)

-          Infrastruktura nam je užasna

-          Državu i nemamo (jer nemamo definisane granice koje su među prvim preduslovima da država postoji) u slučaju da ne znate o čemu pričam evo pomoći: Kosovo i Metohija

-          Budžet nam je prazan

-          Zaduženi smo kao…  pa mislim da ne mogu da nađjem odgovarajuće poređenje

-          Crkva se igra države

-          Država se igra države

-          Političari se hvale preskupim sajtovima i nekim hektarima što izlaze na more, junicama i akva parkovima (sada ih ima više), izmišljaju rupe na saksijama i toplu vodu…

Očigledno da je sve to nevažno. Dobro, PONEŠTO je važno samo PONEKAD u predizbornim kampanjama; u ostalim slučajevima pravi se diverzija, jer su to pitanja na koje gradjani Srbije ne treba da traže odgovore niti da zahtevaju rešenja. Jedna od tih diverzija, dimnih zavesa koju političari ove države koriste je i Parada ponosa. Koriste neodobravajne nekih ljudi, dolivaju ulje na vatru, mašu tim okupljanjem kao crvenom maramom a narod ko jedan veliki bik se pali na istu, postaje slep i zaboravlja sve ostalo. E tu je suština – da živimo normalnim životima u normalnoj državi svima bi nam pucao prsluk da li će ljudi (građani ove države) drugačijeg seksualnog opredeljenja da prošetaju ulicama Beograda ili bilo kog drugog grada.  Da li zaista mislite da (ne)održavanje parade ponosa ima veze ili može da reši bilo koji gore naveden problem.  Samo za trenutak ostavite po strani vaše emocije, strahove i seksualno opredeljenje, (lažni) moral a poneki i licemerje i zapitajte se upravo to. Za mene lično Parada ponosa je okupljanje nekih tamo ljudi običnih i nemam problem sa tim. Ne smatram se ugroženom, umesto toga osećam se ugroženo pravim problemima ove zemlje u kojoj živim(o). Zato želim da ukažem na još jednu kontradiktornost – tvrdimo da homoseksualcima nisu ugrožena prava – pa ako je tako zašto se od toga pravi tolika predstava i zašto je potrebno 5000 policajaca kao u Radovanu III da ih štiti. Po meni to je dokaz upravo da im je uskraćeno ono osnovno - mirno javno okupljanje. Čovek se zapita koliko još ima prava koja su nam svima uskraćena – probajte da samo pomislite da nešto od svojih prava realzujete i videćete da vas uvek nešto ili neko koči. To je zajednička karakteristika većine stanovnika Srbije, pored nemaštine.

I zato još jednom naglašavam  – pročitajte dobro listu koju sam sastavila (koja na žalost nije konačna) i zapitajte se još jednom - zašto se od nekih stvari koje bi trebalo da prodju regularno I neprimetno, u ovoj Zemlji Budaliji (a to nije samo Parada ponosa) pravi skandal i show program? Ljudi osvestite se – dok se bavite imenima za most, za ili protiv gej parade i da li su ruski političari na našoj strani ili ne – političari u Srbiji gledaju svoja dupeta. Bliže se izbori, trenutno najveće probleme imaju sa malinarima I kosovom  gde su diplomatski totalno nesposobni da započnu rešavanje problema, ništa nije kako su obećavali i zabole ih ćošak od stola i za vas i za sve što je vama važno, uključujući i vaš goli opstanak. Važno im je samo da skrenu pogled u drugu stranu da bi osigurali sebi fotelje. Ovog puta navodno OPET brane narod Srbije – ja ih molim da prestanu da nas brane jer od njihove brige konji crkavaju. Neka prestanu da od šake jada gej populacije u Srbiji prave narodnog neprijatelja i izgovor za nekvalitetno izvšavanje svojih državnih dužnosti. ZA PROMENU neka se pozabave bilo kojim od gore navedenih problema i pruže vitalne uslove za opstanak ovog naroda.