"Susret sa Tadićem je, bar za mene, bio je iznenađujuće prijatan. Čovek se ne druži svaki dan s predsednicima. Od prvog trenutka, pa do kraja, sve je bilo vrlo elegantno. Razgovarali smo o mnogim aktuelnim dešavanjima i pokazalo se da smo vrlo slični u nekim razmišljanjima", rekao je Osim.
   On je dodao da je tokom prve zvanične posete predsednika Srbije BiH osetio žal za vremenima kada su se čelni ljudi država u regionu sastajali bez protokola, specijalnih mera opreza i sigurnosti.
   "Balkan je sport , fudbal, dobra muzika, dobar vic, lepa priča... Nama toga sada puno nedostaje, nekog normalnog druženja i priče bez opterećenja. Mislim da je njegova ideja da sedimo zajedno išla u tom pravcu. Može neko to da shvati kako hoće, ali meni je bilo vrlo prijatno".
   Osim je istakao da je vrhunac uspešnosti kad vas pozovu da budete u društvu predsednika i vodite jedan neformalan razgovor o svemu.
   "Druženje sa prvim čovekom Srbije je izuzetna stvar za mene. Tadić vidi da mnogo toga može da se promeni u odnosu zemalja u regionu. To su stvari koje su me impresionirale kod njega, čovek je upućen u mnogo toga. Neverovatno je kako pronalazi vremena za sve to".
   Tokom "ispijanja kafe" na kojoj su bili i poznati muzičari Dino Merlin i Halid Bešlić, Tadić i Osim dotakli su se i mogućeg osnivanje Balkanske lige, koja bi kako je rekao dala veliki doprinos razvoju fudbala u regionu.
    "To bi trebalo da bude evropska ideja, posebno da se UEFA i FIFA pozabave time. Fudbal bi dobio mnogo. Ljudi uspeh regionalne lige mere kroz količinu novca koju bi trebalo uložiti za organizovanje, ali mislim da bi u ovom slučaju fudbal više bio na dobitku kao igra. I para bi bilo više, bez sumnje.
   Uz konstataciju da bi bio rado viđen gost u Beogradu, Osim se zahvalio na pozivu i obećao dolazak.
   "Čim bude bila neka dobra utakmica u Beogradu, videćemo se svakako. Sada sam  okupiran idejom kako da odem do Splita i vidim Barselonu na licu mesta", zaključio je Osim.
   Osim je fudbalsku karijeru počeo 1954. godine u omladinskom pogonu sarajevskog Željezničara i već sa 18 godina zaigrao je za prvi tim.
    Zbog izvanredne tehnike, sjajnog vođenja lopte, efektnog driblinga i dobrog šuta, dobio je nadimak "Štraus sa Grbavice" i brzo postao miljenik publike.
    Tokom karijere igrao je za holandski Cvole i francuske timove Strazbur, Sedan i Valensijen. Kao trener radio je u Željezničaru sa kojim je došao do polufinala Kupa UEFA, bio je selektor Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990, rat na prostorima bivše SFRJ zatekao ga je na klupi Partizana.
   Posle toga radio je u Panatinaikosu, Šturmu, japanskom Džef Junajtedu, a bio je i selektor Japana. Trenutno je predsednik Komiteta za normalizaciju Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine.