Čoveka poreklom sa jugozapada Kosova islednici su nazvali „svedok B". Oslobodilačkoj vojsci Kosova pristupio je 1998. godine, sledećeg leta dobio je zadatak da prati nezgodan transport. Islednik misije Ujedinjenih nacija na Kosovu opisuje u poverljivom izveštaju šta mu je ispričao taj svedok:

„Odveli su ga u podrum gde je bilo nekoliko zatvorenika. Video je dvojicu starijih ljudi i dva mlada čoveka, kraj dvadesetih ili početak tridesetih. Bili su vrlo prljavi i imali su krvave podlive na glavama. Dvojicu mlađih su poveli. Kombijem su ih prvo odvezli u Prizren, grad u kome je od kraja rata bio smešten kosovski kontingent nemačkog Bundesvera. Priključila su im se još petorica zatvorenika, četvorica među njima bili su navodno izdajice kosovskog naroda. Put su nastavili u pravcu Albanije. Zatvorenicima su zalepili trake preko usta, od ranije su imali lisice na rukama i naređeno im je da budu tihi ili će biti ubijeni. Granicu su prešli bez problema - samo su svirnuli Nemcima i to je bilo sve." 

Na graničnom prelazu Morina bili su nemački vojnici. Međutim, za taj, i ostale transporte OVK, očigledno nisu bili problem. 

„Često je postojala velika bliskost sa OVK" Švajarac Dik Marti nedavno je podneo izveštaj Savetu Evrope. Prema Martiju, postoje mnogobrojni dokazi da su 1999. i 2000. godine ljudi jednostavno nestajali. Marti piše o indicijama o planskom streljanju. Žrtvama bi odmah bili odstranjeni bubrezi i u roku od nekoliko časova bili bi prebačeni u inostranstvo. Premijer Kosova i bivši komandant OVK Hašim Tači odbacio je te optužbe. Neposredno po objavljivanju izveštaja, zatražio je od Dika Martija da iznese dokaze. To se do sada nije dogodilo. Dokument Ujedinjenih nacija sa šokantnim izjavama svedoka do sada je bio samo delimično poznat. Međutim, na osnovu originalnog primerka koji se pojavio proističe da su zatvorenici držani u sektoru pod kontrolom Bundesvera. Štaviše, deportacije su se dešavale na očigled nemačke armije. Da li su nemački vojnici žmurili u to vreme?

„Zaista, često je postojala velika bliskost sa OVK", kaže Peter Matisen, tada oficir Bundesvera na Kosovu. „Jedini sagovornici koji su mogli nešto da učine kada je bila u pitanju unutrašnja bezbednost bili su komandanti OVK. Tako su uspostavljeni odnosi poverenja, delimično čak prijateljstvo između vojne komande i komandanata OVK nadležnih za taj region", kaže Matisen. 

„Izgledalo kao da ih vode na prinudni rad" Drugi visoki oficir, koji je želeo da ostane anoniman, potvrđuje da se znalo za transporte: „Bilo je indicija da se kidnapovani Albanci, Srbi, Romi i Bošnjaci prebacuju u Albaniju gde su navodno postojali drugi zatvori. Meni je to izgledalo kao da se oteti odvode na prinudni rad na teritorijama vodećih klanova kosovskih Albanaca u Albaniji". Oficir je takođe istakao: „O ubistvima i uzimanju organa u to vreme nisam apsolutno ništa čuo". Predstavnik nemačkog Ministarstva odbrane izjavio je da je tada bilo indicija da postoje ilegalni zatvori OVK u Albaniji, ali nije bilo ničega što bi konkretno ukazivalo na deportacije ili čak trgovinu organima.