Odavno je meni taj Kusturica bio sumnjiv, ali rekoh - bolje da ćutim! Bio mi je mutan još od "Oca na službenom putu", a sa "Život je lep" uverio me je da s njim nešto definitivno nije u redu! Ko bi, bre, zdravorazuman došao u Srbiju, uložio kintu i prihvatio se posla da od planinske vukojebine napravi mesto u kojem će sa zadovoljstvom da piški i Monika Beluči?

Niko normalan, ali to je Kusturica, lud ko i njegovi filmovi! Ej, mi njemu čitavu planinu, na obraz, bez reversa, a on nama - ruku u džep!

I ne samo to, ma jok, nego počeo da hodočasti po svetu i priča o Srbiji i Srbima kao o narodu istorije, duhovnosti, kulture, tradicije... Ej, tog bezobrazluka, jedan Emir, a pritom nije od ovih dragih nam iz Emirata, ide naokolo i raspreda o malom-velikom narodu, ko da ga je neko ovlastio za to?!

Mislite da je tu kraj Emirovoj samovolji i bahatosti? Ni blizu! Malo mu je bilo sve to, pa nam uzeo i veru! Zamislite, prozvao se Nemanjom, podigao crkvu u tamo nekom Drvengradu, zatvorio sebi tolika vrata tim besramnim činom, postao pravoslavac, a da nas nije ni kosultovao slažemo li se s tim i hoćemo li ga u bezgrešno stado?!

A zašto ne Milutin, moj Emire, nego Nemanja?! Da nisi od Nemanjića možda, da ne podižeš zadužbine, ostavljaš nešto ovom sirotom narodu osim dugova? Dobro, podižeš, ali ta replika Visokih Dečana u Višegradu tvoja je pokajnica, priznaj! Mnoge su košmarne noći za tobom zbog svega što si nažao učinio ovom narodu, pa zidaš svoj Skadar na Drini, ali zalud!

Mogli smo mi to i bez tebe, samo nismo hteli! Šta će nam, ni s onim Dečanima ne znamo šta bismo? Onim u Metohiji, dabome! Našem Kosovu i Metohiji koje svojataš, zavodiš taj nesrećni narod sokoleći ga da je svoj na svome... A otkud bi ti to znao kad si tuđ na našem, o, Emire?! Napravi ti svoje Kosovo na toj planini koju si proneverio, pa tamo zaglupljuj narod, pusti nas da zaglupljujemo svoje na svetoj srpskoj zemlji, nisi ti kadar i dorastao tome, o posrbice gori od Srbina!

'Aj ti lepo kameru, trake i klapnu pod mišku, pa put pod noge u neku drugu vukojebinu, te tamo zidaj, privređuj, priređuj, skupljaj taj belosvetski šljam ovenčan lažnom slavom, nek njihove planine zapišavaju!

Prozreli smo tvoju lošu režiju još odavno, ali smo ćutali! Čekali smo da vidimo dokle ćeš, naturalizovani Nemanja?! E, pa sad je dosta! Nećemo više da budemo statisti u tvom "Podzemlju", već glavna rola u sopstvenoj režiji "Otpisanih", bez prava na povratak.

Ti ako ne znaš gde ćeš - pravac kod Mila! On takve kamari, ima ih zbirku, bogatiju od satova. Ima planina kol'ko ti grešna duša hoće, pa izaberi jednu, a nama našu Goru ostavi da mokri...

Mi ćemo da zapišavamo svoje, makar i uz vetar...