Tokom krize, u medijskoj industriji bez posla je ostalo oko 200.000 osoba, a redakcije štampanih medija su gotovo doslovno prepolovljene, da bi se u poslednjih nešto manje od godinu dana redakcije ipak pomalo oporavile i zaposlile nove ljude.
Kao niti bilo gde u svetu, ni u SAD vlasnici i urednici štampanih medija ne mogu da odgovore na "pitanje od milion dolara": kako pomiriti činjenicu da su se čitaoci navikli da su svi informativni sadržaji na internetu dostupni besplatno, sa potrebom medija da naplate svoje proizvode i svoja autorska prava.
Najveći američki dnevni list, Njujork tajms (New York Times) ovog meseca je krenuo sa eksperimentom, čiji ishod željno iščekuju i svi ostali štampani mediji: da li će uspeti u nameri da deo tekstova u svom internetskom izdanju ostavi na besplatno čitanje, a da deo tekstova naplaćuje? Ukoliko Njujork tajms u tome uspe, nema nikakve sumnje da će koliko sutra i čitava konkurencija postupiti na isti način. Ipak, skepsa je prilično velika i ozbiljno se sumnja u mogućnost uspeha tog "eksperimenta", jer je u suprotnosti od onoga na šta su čitaoci navikli kada je u pitanju internet.
Iako sve novine u SAD imaju svoju internetsku stranicu, kojoj posvećuju veoma mnogo pažnje, i iako po pravilu te stranice imaju daleko više čitalaca nego li "klasične novine", izdavači se žale da na internetu ne mogu ni približno da ostvare profit kakav su ostvarivali od oglašavanja u štampanom izdanju.
Tiraž štampe je značajno opao, najviše zbog krize ali i zbog interneta, a naročito značajno je opalo učešće takozvanih malih oglašivača, koji su se sa svojim malim oglasima gotovo potpuno prebacili na internet. Opao je i nivo krupnog oglašavanja u tradicionalnim novinama, verovatno zbog pada tiraža i prevlasti interneta, na kojem se jeftinije oglašavati i zakupljivati reklamni prostor.
Vlasnici i urednici novina naročito se žale na pretraživač Gugl (Google), koji uz pomoć svojih automatskih softvera generiše vesti sa različitih medija i nudi ih besplatno čitaocima.
U pokušaju da pronađu recept za opstanak tradicionalnih štampanih medija, vlasnici i urednici uveli su praksu da novinari moraju da savladaju multimedijalne tehnike, poput snimanja audio priloga, fotografisanja, a naročito pravljenja video i televizijskih priloga, koji se emituju ili na partnerskim televizijama ili putem novinskih internetskih sajtova.
Novinari nevoljko pristaju da se uče multimedijalnom pristupu, ali im je to definitivno postao deo radne obaveze.
Troškovi u štampanim medijima se "krešu" gde god je to moguće, pa je u vreme najveće krize većina američkih medija ukinula veoma veliki broj biroa u inostranstvu, zbog čega je znatan broj stalnih i povremenih saradnika ostao bez posla.
Veliki broj štampanih medija danas uopšte nema ni jednog dopisnika iz Evrope, već se fokusiraju na zemlje poput Avganistana, Pakistana, Iraka, Libije, gde SAD učestvuje u različitim vojnim operacijama.
Grupa urednika i novinara medija iz Srbije tokom protekle sedmice posetila je američke medije u Vašingtonu i u Čikagu, između ostalih i Vašington post (Washington Post), Ju-es-ej tudej (USA Today), Čikago tribjun (Chicago Tribune) i Čikago san tajms (Chicago Sun-Times).
Od svih većih štampanih medija pad tiraža jedino nije doživeo Ju-es-ej tudej.
Posetu urednika i novinara Vašingtonu i Čikagu organizovala je ambasada SAD u Beogradu, uz pomoć Stejt dipartmenta.