Profesor političke filozofije Asteris Huliaras u tekstu "Neuspele države na Balkanu: sedam mitova" osporava, između ostalog, da je takozvana "balkanizacija" loša, da su ljudi na Balkanu posebno nasilni, da je mogućnost ulaska u EU jedina garancija mira i bezbednosti, kao i da je Balkan homogen region.
On kao prvi mit navodi "Balkan je uvek bio Balkan", prema kome je ovaj geografski pojam "uvek bio ispunjen negativnim konotacijama nasilja, divljaštva, primitivizma - u meri za koju je teško naći paralelu u istoriji".
Termin "balkanizacija", koji obično podrazumeva raspad većih političkih jedinica na manje međusobno zavađene države, posle Prvog svetskog rata dobio je negativne konotacije zbog navodne pretnje međunarodnom poretku, stabilnosti i miru, navodi Huliaras.
Profesor Univerziteta na Peloponezu navodi da je Balkan opisivan i kao "Bure baruta Evrope" i citira nekadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je rekao da "Balkan stvara više istorije nego što može da je potroši".
Početkom 1990-ih termin je postao još negativniji, budući da su mnogi na Zapadu verovali da je do raspada Jugoslavije došlo usled mržnje iz prošlosti, ali se reč "Balkan" sada izbegava i češće se koristi "Jugoistična Evropa", mada opstaje i "Zapadni Balkan".
Povodom mita "balkanizacija je loša stvar", Huliaras navodi da je "Balkan fragmentarniji nego ikada, ali su istovremeno, balkanske zemlje demokratičnije nego ikada pre".
Iako to nisu savršene demokratije, vlast se bira na uglavnom slobodnim i poštenim izborima, gubitnici priznaju poraz, a nacionalne manjine imaju prava zapisana u ustavima ili zvaničnim sporazumima.
"Balkanizacija i demokratizacija izgleda da idu zajedno", navodi autor i dodaje da za razliku od prošlosti, savremena balkanizacija izgleda da ne ugrožava ekonomiju, dok su granice u regionu otvorenije nego ikada pre.
"Izgled ulaska u EU usklađuje razlike u zakonima, standardima i valuti i, kao ishod, protok ideja, dobara i ljudi preko granica na Balkanu događa se neviđenom brzinom. Na određeni način, nacionalna fragmentacija je dalji motiv za inteziviranje političke i ekonomske integracije. Jer, verovatno prvi put od ranog perioda Otomanskog carstva, Balkan postaje zaista ujedinjen", navodi Huliaras.
Takođe je mit, kaže Huliaras, da posle proglašenja nezavisnosti Kosova, na Balkanu nema više secesionističkih pokreta koji bi mogli dovesti do stvaranja nove države.
"I dalje postoje značajni i snažni zatevi za promenom granica", navodi autor i dodaje da predstavnici Republike Srpske često govore o referendumu o pripajanju Srbiji, dok je sličan zahtev popularan i među bosanskim Hrvatima.
Slična inicijativa je moguća i među Albanicima u Makedoniji ili Srbima na severu Kosova.
"Ipak, veći deo Balkana (uključujući srpsku vladu) i međunarodni faktori (uključujući SAD i EU) nisu naklonjeni daljoj promeni granica. Izgleda da trenutna ravnoteža moći štiti status kvo", navodi Huliaras.
Govoreći o mitu "mamac članstva u EU održava Balkan stabilnim i mirnim", autor navodi da se stabilizacija Balkana smatra prevashodno odgovornošću Evropske unije, koja je u regionu prisutna više nego bilo gde drugde u svetu.
Izgled članstva u EU značajno utiče na političke i ekonomske reforme, navodi autor, ali i dodaje da Unija nema jedinstvenu spoljnu politiku i da u Briselu "očigledno" postoji zamor od proširenja.
Huliaras zaključuje da "angažman Evrope nije dovoljan za održanje stabilnosti i podsticanje rasta na Zapadnom Balkanu" i dodaje da je potrebna i trajna posvećenost SAD, a trebalo bi da bude umešana i Rusija.
"Naposletku, lako je predvideti da će domaći politički akteri biti skloni da igraju na rivalitet Zapad-Rusija, kao što se događalo više puta u istoriji", ocenio je grčki profesor.
Povodom mita "Balkan je posebno nasilan region", on navodi da ne postoje podaci koji ukazuju da su ljudi na Balkanu nasilniji od drugih ljudi i podseća na izveštaj UN iz 2008. koji pokazuje da je nivo zločina protiv ljudi i imovine - ubistva, pljačke, silovanja, provale i napadi - na Balkanu manji nego u Zapadnoj Evropi.
Huliaras poriče i mitove da je "Balkan homogen region" i da su "balkanske države isuviše male da osuguraju bezbedbonst i jamče ekonomski razvoj".
Tekst je izašao u novembarskom broju časopisa Juropijan vju koji izdaje Centar za evropske studije, tink-tenk organizacija Evropske narodne partije.