Kako se navodi u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, u novembru je po broju novih azilanata Srbija došla na prvo mesto liste, ispred Avganistana (624) i Iraka (507), kao i Pakistana, Irana i Sirije.
Na devetom i desetom mestu liste zemalja iz kojih je u novembru došlo najviše azilanata bili su građani Makedonije (186 zahteva) i sa Kosova (133).
U periodu od januara do novembra ove godine 3.727 građana Srbije zatražilo je azil u Nemačkoj.
Prema ranijim navodima Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, u preko 95 odsto slučajeva podnosioci zahteva za azil iz Srbije bili su pripadnici romske etničke grupe.
Više azilanata nego iz Srbije je u prvih 11 meseci ove godine došlo samo iz Avganistana (7.299) i Iraka (5.441).
Kada je reč o azilantima iz Srbije, kvota odobravanja azila je, kao i prošle godine, ravna nuli.
U Nemačkoj je 2010. godine 4.978 građana Srbije zatražilo politički azil. To je bilo za 756,8 odsto više nego 2009. godine kada je 581 državljanin Srbije u Nemačkoj podneo zahtev za azil.
Od ukidanja viznog režima za građane Srbije broj azilanata nije postojano smanjen, a u zimskim mesecima se, kao i u drugim zapadnoevropskim zemljama, vidno poveća.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić je početkom meseca u Berlinu sagovornicima iz nemačke vlade pružio uveravanja da će vlasti u Beogradu učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi se sprečilo da problem lažnih azilanata ugrozi bezvizni režim putovanja državljana Srbije u zemlje EU.
"Bilo bi katastrofalno ako bismo posle svega što smo učinili, ugrozili jednu od najvažnijih tekovina dosadašnje evropske integracije Srbije", rekao je Dačić tada u Berlinu.
Nemačke vlasti su u više navrata upozorile Beograd da rizikuje da izgubi krajem 2009. uvedenu povlasticu bezviznog režima putovanja ukoliko broj azilanata iz Srbije ne bude bio postojano smanjen.