Dvostruki standardi nisu nikakva novost kada je naše pravosuđe u pitanju. Što ste moćniji i popularniji, to je izvesnije da će vas samo „poslati u ćošak“. Ukoliko ste, ipak, i tamo nevaljali, malo će vas „šibnuti“ po dlanovima, na kojima se očekuje da imate spremljen keš. S druge strane, ako vam tata nije „baja“ i nemate do vrha napunjen sef iza kič slike, u dvorcu građenom u neošundovskom stilu, a napravite i najbezazleniji prekršaj, onda računajte da ćete bar par godina gledati kroz klasične rešetke.

Zašto je Aca gori od Cece? 

Pre dve godine Aleksandar Spasić je u Kragujevcu ukrao 1,44 miliona evra iz Rajfajzen banke gde je radio kao blagajnik. Novac, koji je zakopao u izletištu Šumarice, većim delom je pronađen. Nedostajalo je oko 70.000 evra. Za to delo dobio je - devet godina robije!

Dve godine kasnije, folk „boginji“Svetlani Ražnatović pretila je kazna od 12 godina zatvora zbog optužbe da je prodajom deset fudbalera, nezakonito pribavila četiri miliona maraka i oko tri i po miliona dolara. „Boginja“ tu kaznu nije dobila. Tužilaštvo je napravilo „pobedonosnu“ nagodbu i Ražnatovićku osudilo na osam meseci kućnog pritvora i 1,5 miliona evra. Verovatno su se na ovu kaznu odlučili zbog savršeno čistog dosijea, neposedovanja oružja i drugih pravno nezakonitih odrednica. 

Možda bi bila osuđena, da je poput Aleksandra iz Kragujevca radila kao blagajnica u nekoj banci?! Ili, možda, Aleksandar ne bi bio osuđen da je bio folk pevač, udovac kojeg je iščekivao Hag, ili da je imao dvorac sa pogledom na stadion „Čika Dača“?!

„Humani“ lopovluk 

Naše pravosuđe stalno se rukovodi idejom da je adekvatna kazna primer za određeno delo, kako ono više ne bi bilo ponovljeno. Iz slučaja „boginje“ jedino što može da se zaključi je da svaki građanin Srbije slobodno može da ukrade koliko god novca želi, a zatim u zamenu za „kućni odmor“ ponudi državi delić onoga što je ukrao! Ipak, možda bi i to bilo krivično delo, jer bi primer praktično značio da se država prostituiše, ali i to je, kao što znamo, takođe krivično delo... 

S druge strane, sada takođe znamo da će deo novca koji smo ukrali, a potom dali državi, koja nas ovim činom uopšte nije „reketirala“ niti prevaspitala, biti uložen u humane stvari. Gradiće se škole, vrtići, bolnice. Deca i bolesnici biće zadovoljni, a političari će, jedan za drugim, otvarati nova „čudesna“ infrastukturna rešenja. Vi ćete par meseci odmarati u vašem dvorcu, u koji država ne može da uđe, i svi će biti srećni.

Državni recept za štednju 

Iz Tužilaštva je juče objavljeno da je nagodba „pobedosna”, uz obrazloženje da je to „ubedljivo najveća ikad naplaćena novčana suma u krivičnim postupcima u Srbiji“. I „boginja“ je verovatno plakala… Od sreće! Pa, i narod želi da zbog ovog plače… Ali, ne od sreće! Iz tih pobuda bi plakao samo da mu je, kao i „boginji“, ostao novac. 

Šta smo naučili iz te odluke? Ništa što do sada već nismo znali! 
Nije pravda ista za sve. Za neke je pisana malim, a za neke velikim slovom.Zakon je nemoćan pred novcem, koji nam se toliko uvukao pod kožu da ugrožava i koštanu srž. Pravosuđe nam boluje od „novčane leukemije“, a hemoterapiju novcem će primiti samo povlašćeni. No, da ne zalazimo u zdravstvo, to je posebna priča. 

Dakle, ako nešto ukradete, budite pametni i deo novca sačuvajte kako biste mogli da ga date državi i tako „okajete“ svoje grehe. Što više novca, to manji greh! Ako ste, pak, gladni i hoćete da stavite hleb ispod kaputa, nemojte to da činite. Za pravosuđe od toga – „nema ’leba“.