Ugovor o poslovnoj saradnji na pripremi majdana u selu Štavica potpisan je 10. septembra 2007. godine (prva slika). Ako se ugovor pažljivo pročita, može se videti mnogo nelogičnosti. Prvo pada u oči da je ugovor sklopljen bez preciznih uslova plaćanja. Zar u bilo kakvom pravnom poslu može da stoji da je plaćanje "uplatom avansa po mogućnosti". Zatim, u ugovoru se navodi da će se ugovoreni radovi završiti za 10 dana, a posao se otegao do aprila sledeće godine. Još pada u oči da su poslovi započeli pre poslate ponude od strane Joksovićeve firme Dont plus (druga slika) i zaključivanja ugovora (1. septembra 2007). To znači da javne nabavke nije ni bilo, a to je zakonska obaveza.

U Ugovoru se navode poslovi miniranja i drobljenja materijala, a zapravo se radilo o prevozu rizle. Bilo je to vreme predizborne kampanje za predsedničke izbore (kraj 2007) i pred parlamentarne izbore (proleće 2008). Naravno, istraga treba da utvrdi da li je i koliko čega prevezeno, ili se radovi nalaze samo u papirima.Cena radova po ugovoru je 2.431.000 dinara. U ponudi firme Dont plus, vlasništvo Nebojše Joksovića, data je ta cena za 4.420 kubnih metara. U otpremnici od 1. septembra 2007. do 22. aprila 2008. godine za SO Ljig otpremljeno 5.850 kubnih metara. Iz kamenoloma Štavica materijal su odvozila (ako su zaista radili) vozila sa različitim registarskim tablicama: beogradskim, barskim, valjevskim, novopazarskim do kraja decembra.Ključno pitanje ovde je u čijem majdanu se drobio kamen, odnosno odakle je vožena rizla. Da li pre ili posle zaključivanja ugovora između predsednika opšine Ljig i Joksovića, to treba da istraže nadležni organi. Na Skupštini opštine, održanoj u martu, odbornik Mihailo Zečević je pitao predsednika Maksimovića o poslu s Nebojšom Joksovićem. Odgovor je bio da se tada nije znalo ko je Darko Šarić. Da je pažljivo čitao novine u leto 2007. godine, Maksimović je mogao da sazna što-šta o Joksoviću koji se bavio prebacivanjem skupocenih kradenih automobila iz zemalja zapadne Evrope, preko Srbije, Bugarske i Turske za zemlje Bliskog istoka. Kada seljak kupuje kravu raspituje se podrobno o domaćinu, a predsednik Opštine Ljig je ušao u poslove sa sumnjivim tipovima tek tako. Nemoguće da nije znao sa kim sklapa posao.Opština Ljig još uvek nije isplatila Nebojšu Joksovića jer je pred bankrotom, a i da ima novca u opštinskoj kasi teško da bi ko smeo da isplati novac preko opštinskog računa. U međuvremenu na štampariju Nebojše Joksovića su ispaljene tri zolje. A Joksović je već slao svog advokata u opštinu Ljig da skrene pažnju predsedniku Miroslavu Maksimoviću na dug. Građani opštine Ljig su zatečeni ovom saradnjom svog predsednika i drugog čoveka u klanu Darka Šarića. Strah vlada u delu građanstva da se i opština Ljig ne pretvori u "mali Bejrut" pa da i ovde ne lete zolje zbog neraščišćenih računa.