Ovo nije tekst o ženama i muškarcima – ovo je tekst o ljudima, ali svakom tekstu je potreban uvod a moj počinje ovako zato što je kap koja je prelila čašu bilo jedno pitanje i skoro uniformni odgovori na isto. A nije da baš retko naletim na to konkretno  pitanje i zaista počinju da me izluđuju takve individue svojom imbecilnom, infantilnom i retardiranom “logikom”. Dakle, pitanje glasi “Da žene na jedan dan zamene mesta sa muškarcima (pa sad birajte temu od predsednika do porođaja) da li bi se videla razlika, da li bi društvo, država i svet bili bolji?” Što je najčudnije vidim da ovakvo pitanje dosta često postavljaju žene. Hmmm meni  tu nešto ne valja. Čak i pre pojave prvih sufražetkinja mnoge žene i muškarci su se borili (a i dalje se bore) za ravnopravnost polova. A sad odjednom neke žene (a ima i muškaraca) žele da (do)kažu da žene u stvari nisu jednake već da su superioran pol. A sve to jer se ženama pripisuju osobine koje ih stereotipno (valjda zbog toga što mogu da budu majke) predstavljaju humanije, emotivnije u odnosu na muškarce… Shodno tome, većina odgovora je: “svet bi (naravno) bio bolji da žene vladaju” – šta god da podrazumevamo pod vlast.

Smatram da je to grubo i nepromišljeno srljanje u krajnost samo na drugu stranu. Od viševekovne zablude da su muškarci bolji sad treba da skliznemo u provaliju tvrdnje da su žene bolje? GLUPOST. Ne mora čovek da čita istorijske knjige od praistorije na ovamo, dovoljno je da pogleda poslednjih 100 godina pa da mu bude jasno da žene umeju da budu jednako dobri ili loši vladari, menadžeri, vojnici, hirurzi, sportisti itd. Imaju sposobnost da budu beskrupulozne i neverovatno humane. Jednako izdržljive i nesposobne, samostalne i razmažene… Muškarci takođe. Ni jedna osobina koje mogu da se setim ne odnosi se samo na jedan pol – po meni jedino sto nas čini različitim je način na koji doprinosimo stvaranju potomstva – pri tom ne treba zaboraviti da ko je dobar roditelj ne ide po principu “ko je dete rodio a ko napravio” – ima jednako loših i nezainteresovanih roditelja na obe strane.

A ovo u stvari pišem jer mi je dosta podela i prepucavanja, na bilo kojoj osnovi, jer mi je dosta primitivizma u svakom obliku. Ko što rekoh – OVO NIJE TEKST O MUŠKARCIMA I ŽENAMA – ovo je tekst o ljudima. Koji su, po meni, isti svuda. A to da smo isti viđam svaki dan. Da li su to američki vojnici koji uriniraju po mrtvim avganistancima ili libijski pobunjenici koji razvlače telo bivšeg vođe ili somalijci koji pa razvlače tela američkih vojnika… Da li je pedofil u Hrvatskoj ili u Srbiji, silovatelj u Ruandi Ili Indiji. Dok ne skapiramo da smo isti po svom sastavu a različiti po tome kako koristimo moć koju nam daje određeni trenutak ili situacija vrtećemo se u začaranom krugu. Dok nam iz dupeta u glavu ne dođe da smo jednako sposobni za užasne stvari ali i neverovatno humana dela  a da se razlikujemo po tome koliko se odupiremo nagonima i po odlukama koje donosimo - dotle neće biti mira. Dok to ne shvatimo nećemo ni proći ni doživeti Evoluciju, koja se sastoji da iz predatorskog i virusnog oblika pređemo u iskreno humanu koegzistenciju sa svojom i drugim vrstama (makar one bile i u nekoj drugoj galaksiji). Moje mišljenje nije revolt, već samo konstatacija očiglednog a proizilazi iz moje odluke da ne budem u grupi onih koji vole da se dele, do te mere da se na kraju, deleći se nemilice,  samoistrebe. Smatram da među pripadnicima ljudske vrste postoje samo ljudi i ne-ljudi. Deobe po: koži, polu, veri, seksualnom opredeljenju, krvnoj grupi, socijalnom statusu, garderobi koju neko nosi, ne priznajem. A ako neki ipak žele da se ponose time što se dele prostom deobom jednoćelijskog organizma nek ne očekuju da ih ljudi, oni pravi, tretiraju drugačije tj., ono što daju to će i dobiti, drugo ni ne zaslužuju.