Da bi Srbija postala osamnaesta zemlja u kojoj osuđenici iz Haškog tribunala mogu da služe zatvorske kazne, neophodno je da generalni sekretar UN donese novo mišljenje kojim će se staviti van snage prethodno, iz 1993. godine, po kome zemlje bivše Jugoslavije nisu podesne da Tribunal sa njima sklapa sporazume o izdržavanju kazni.
Srpski zvaničnici su u kontaktu po ovom pitanju sa pravnom kancelarijom generalnog sekretara, Savetom bezbednosti i Tribunalom, rekao je šef Vladine kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović.
On je potvrdio da Srbija još od 2006. podnosi inicijative da postane jedna od zemalja u kojoj će oni koje je Tribunal osudio moći da služe kazne, "ali do sada nije bilo rezultata" Jedan od razloga je to što su doskoro čak dva haška optuženika bila na slobodi - Ratko Mladić i Goran Hadžić. U međuvremenu, situacija se promenila utoliko što je uhapšen Mladić.
Zato se srpski zvaničnici nadaju da bi i stav generalnog sekretara i Saveta bezbednosti mogli da se promene, pa se spremaju da ovih dana podnesu još jednu inicijativu UN.
Po rečima portparola Tribunala Nerme Jelačić, odluku o tome gde će koji osuđenik služiti kaznu donosi isključivo predsednik suda, pošto se pre toga sekretarijat Tribunala konsultuje sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume i za koje postoji indicija da bi primile kažnjenike.
"Za sada, kazne se ne mogu služiti u zemljama bivše Jugoslavije, a ako UN promene taj nalog, sklopićemo sporazume i sa bivšim jugoslovenskim republikama", rekla je Jelačić.
Ako Goran Hadžić bude uhapšen do 30. juna sledeće godine, sudiće mu Haški tribunal u ovom obliku. Ako bude uhapšen kasnije, sudiće mu Međunarodni rezidualni mehanizam, koji će se takođe nalaziti u Hagu. Dakle, njemu se neće suditi pred domaćim pravosuđem, potvrdila je Jelačić.
Takođe, ako neko pokrene žalbeni postupak do 30. juna 2013, on će se voditi pred Tribunalom, a posle ovog datuma pred rezidualnim mehanizmom.
Ovaj mehanizam, uveden rezolucijom SB UN, u decembru 2010. imaće, baš kao i Tribunal, međunarodne sudije, tužioce i sekretarijat, i on će, posle zatvaranja Tribunala, preuzeti brigu o arhivi, praćenje izvršenja kazni, procesuiraće slučajeve za nepoštovanje suda, ali neće moći da diže optužnice za ratne zločine.