Svake godine u ovo doba naletim bar na jedan tekst  na temu Guče i Exit-a, i svaki put sam iznova začuđena mitom koji se pravi oko ova dva festivala. Kada se spominju najčešće se govori o “kulturnoj rastrzanosti Srbije između dva modela koja je teško pomiriti“ i „ šizoidnoj slici ovdašnjeg kulturnog života“ – ova dva opisa nisam prvi put čula/pročitala. To je vrlo česta konstatacija pogotovu u intelektualnim krugovima. Moje mišljenje  je da je ovo u stvari pogrešan ugao gledanja na našu stvarnost, koji je delimično odgovoran za potenciranje šizoidne slike Srbije. DA, takva Srbija postoji, ali ne uvek i ne u svemu a svakako je ne treba praviti tamo gde je nema. Umesto da se takva razmišljanja intelektualno unaprede i da premoste jaz, uporno se radi suprotno - potencira se već stvoren razdor između ova dva događaja.

A u stvari sasvim je normalno da i jedno i drugo postoji.  Nema tu ničeg šizoidnog i nepomirljivog. To je kao kada bi rekli da mogućnost izbora između koncerta klasične muzike i rok zvezde izaziva rascep u kulturnom životu. Imaćemo problem i nadalje u mnogo važnijim stvarima dok neki ne budu shvatili da postoji i jedno i drugo i treće i tako dalje... to su samo različite manifestacije, i vrlo čcesto će se i na jednoj i na drugoj naći neki isti ljudi. A čak i da se ne nađu – pa šta – kao da je strašno što ljudi vole različite stvari. Zar ne treba da uživamo u mogućnost izbora? Pa to je jedna od najvažnijih tekovina demokratije koju toliko priželjkujemo. Umesto toga i dalje se pravi nezdrava podela, gde se razlika tumači kao nesto negativno. Stvari se zatim svode na ono opšte poznato – ili si uz nas ili protiv (ko god da su oni i mi). Na taj način nastavlja se začarani krug isključivih ubeđenja u kojem obični ljudi (pristalice jednog ili drugog festivala)  prozivaju i etiketiraju one druge „u suprotnom taboru“. Dosta je mistifikacije, i potenciranja lažne slike rastrzanosti i šizodinosti. Umesto da je svima drago što su dva srpska festivala dobila svetska priznanja da su među najboljima - Exit je dobio nagradu najboljeg Evropskog festivala a Guča je proglašena nezvanično najboljim festivalom na svetu - i dalje se mnogi bave dokazivanjem da je jedno od ta dva pogrešno – jer je opšte prihvaćeno da nešto MORA biti pogrešno. A stvar je mnogo jednostavna – NEKO VOLI GUČU, NEKO VOLI EXIT. NEKO VOLI JELEN PIVO, NEKO TUBORG...ALI SVI VOLE ZABAVU OD SUMRAKA DO SVITANJA. Ne budite ludi - uživajte, nije sve zavera, misterija, filozofija, borba, opstanak...