Aviosaobraćaj na Islandu obustavljen je juče, zatvoren je najveći međunarodni aerodrom Keflavik u blizini Rejkjavika, dok je danas zatvoren deo vazdušnog prostora Danske iznad autonomne teritorije Grenland, a norveška aviokompanija Avinor je saopštila da planira da obustavi letove od kopnenog dela Norveške do arktičkog arhipelaga Svalbard.
Početak pometnje u aviosaobracjaju izazvala je erupcija vulkana Grimsvetn na Islandu, koji je proradio u subotu.
Grimsvetn leži ispod nenaseljenog najvećeg glečera Vatnajokul na jugoistoku Islanda, a erupcija ovog vulkana poslednji put je registrovana 2004. godine.
Aviokompanije su već upozorile da bi, ukoliko se erupcija vulkana Grimsvetn na Islandu nastavi istim intenzitetom, vulkanski pepeo mogao već u utorak da stigne do Škotske a u četvrtak i petak i do delova Britanije, Francuske i Španije.
Stručnjaci, ipak, smatraju da neće doći do haosa u vazdušnom saobraćaju kakav je vladao aprila prošle godine kada je došlo do erupcije Ejafjatlajektla, na jugu Islanda pa zbog gustog dima više miliona ljudi nije moglo da leti, a većina zemalja severne Evrope je bila primorana da prizemlji avione na pet dana.
Tokom 2011. više vulkana je bilo aktivno. Na ruskom poluostrvu Kamčatka 14. aprila registrovana je snažna erupcija vulkana "Bezimeni", koji je ispuštao gas i pepeo.
U oblasti vulkana registrovani su mnogobrojni lokalni zemljotresi i vulkanski potresi, a u okolnim selima sloj pepela je dostigao jedan centimetar.
Vulkan "Bezimeni" se nalazi na visini od 2.900 metara nadmorske visine i 500 kilometara je udaljen od Petropavlovska-Kamčatskog, na istočnoj obali poluostrva. Poslednji put je proradio jula 2010. godine.
Vulkan Maunt Karangenat u Indoneziji izbacio je lavu i oblak gasa 11. marta, usled seizmičkih poremećaja prouzrokovanih snažnim zemljotresom u Japanu.
Istoga dana i vulkan Šinmoedake na jugozapadu Japana, izbacio je pepeo i stene do četiri kilometra uvis.
Vulkan visok 1.421 metar, na planinskom vencu Kirišima, proradio je prethodno u januaru, posle 52 godine zatišja.
Na istoku Filipina 21. februara došlo je do erupcije vulkana Bulusan, visine 1.559 metara, koji je izbacivao oblake pepela na grad koji se nalazi u blizini. Oblak pepela uzdizao se između dva i dva i po metra iznad kratera.
Planina Bulusan nalazi se 250 kilometara jugoistočno od grada Manile na ostrvu Luzon i jedan je od 23 aktivna vulkana.
I Etna u Italiji je proradila 13. janura, izbacujući lavu i oblak pepela u nebo, zbog čega je na kratko bio zatvoren obližnji aerodrom Fontanarosa.
Tokom dvočasovne erupcije preko noći tanka struja lave tekla je niz istočnu padinu planine, ali niko nije povređen.
Etna je najaktivniji vulkan u Evropi, a njegova poslednja velika erupcija dogodila se 1992. godine.
Vulkanske erupcije su tokom istorije odnosile veliki broj ljudskih života.
U erupciji filipinskog vulkana Pinatubo, na ostrvu Luzon, 1991. godine u atmosferu su izbačene velike količine pepela sa sumporom. U toj katastrofi život je izgubilo 7.000 ljudi.
Vulkan Nevado del Ruiz u Kolumbiji je 1985. godine izbacio male količine pepela, ali su reke blata izazvale smrt oko 23.000 ljudi.
Vulkan Mon Pele na francuskom karipskom ostrvu Martinik, prouzrokovao je u maju 1902. erupciju u kojoj je poginulo 30.000 ljudi, a grad Sen Pjer je potpuno uništen.
Na indonežanskom ostrvu Krakatau 1883. došlo je do erupcije vulkana 13.000 puta jače od snage atomske bombe, a od posledica te prirodne katastrofe poginulo je oko 36.000 ljudi.
Vulkan Tambore na ostrvu Sumbava u Indoneziji 1815. godine je prouzrokovao direktno smrt oko 10.000 ljudi, a još 82.000 stradalo je od posledica gladi i bolesti.