Stručnjaci veruju da su planovi izraelskih vojnih stratega ograničeni na visokorizične opcije, kao što su bombardovanje raketama dugog dometa iz Izraela ili napadi specijalnih snaga na postrojenja na terenu.
Analitičari vojnog nedeljnika sumnjaju u sposobnost Izraela da sprovede uspešnu operaciju jer bi ona, kako kažu, naišla na "velike poteškoće".
"Zbog velike udaljenosti i ojačanih iranskih nuklearnih postrojenja svaki iznenadni vazdušni napad Izraela bi bio operacija visokog rizika", piše u najnovjoj studiji "DŽejns difensa" koju prenosi britanski list "Dejli telegraf".
Iako Izrael ima najmoćnije vazdušne snage na Bliskom istoku, on će imati probleme da pokrene kompleksne udare koji bi naneli udarac iranskim dobro zaštićenim nuklearnim postrojenjima, iako su izraelski zvanični upozorili da je Izrael spreman da krene u unilateralnu akciju protiv Irana.
Izrael je uništio Sadamov nuklearni rektor Osirak 1982. godine i sirijski reaktor 2007. godine. Ali za napad na Iran izraelske vazduhoplovne snage treba da budu u stanju da izvode brojne udare nekoliko dana uz mogućnost dopunjavanja goriva u vazduhu.
"To ne bi bio samo jedan udar, kao u Siriji ili Iraku gde su postrojenja na zemlji, već bi bilo mnogo teže", rekao je Malkolm Čalmers iz britanskog Kraljevskog instituta za bezbednost (RUSI) i dodao da su Iranci stručnjaci za armirani beton zbog dugogodišnjih problema sa zemljotresima.
Vazdušni udari bi, međutim, mogli da unište elektrane, postrojenja za snabdevanje, komunikacije i centrifuge koje su ionako osetljive na eksplozije, rekao je Čalmers.
Neki visoki britanski zvaničnici su upozorili da bi Izrael mogao da krene u napad specijalnim jedinicama što je već radio uspešno u proslosti. Recimo, napad komandosima koji bi mogli da se iskrcaju sa broda ili podmorica u Persijskom zalivu, prenosi "Dejli telegraf".
"Oni su to izvodili ranije i u stanju su da izvedu ponovo. Nije nemoguće, ali bih se iznenadio da pokušaju jer bi to bilo veoma rizično", rekao je jedan bivši komandant britanskih specijalnih jedinica SAS.
On je dodao da bi u akciji verovatno učestvovala eskadrila sa oko 60 ljudi koji bi mogli da napadnu jedno postrojenje, verovatno ono za obogaćivanje uranijuma u Fordovu koje je ispod planine i ne može biti gađano iz vazduha.
Druge metode bi uključivale opremanje nuklearnih raketa DŽeriho konvencionalnim bojevim glavama ili podmornice koje bi lansirale krstareće rakete.
Ali Davis Levin, političkih direktor organizacije "Henri DŽekson" kaže da je siguran da bi izraelski vazdušni udar uspeo i bez pomoći SAD.
"Jedan od razloga za to jeste što su izraelske vazdušne snage svesne potrebe strateškog bombardovanja raketama dugog dometa i ekstremno su sposobne da sprovedu takve operacije sa tehnologijom koje imaju", kaže Levin.
Stručnjaci veruju da je Izrael bio umešan u program ubijanja iranskih nuklearnih naučnika. Od 2007. godine bilo je sedam napada na iranske naučnike od kojih je petoro poginulo.
Osim toga, desila se i "eksplozija" u raketnom postrojenju u novembru prošle godine kada je poginulo 17 pripadnika Revolucionarne garde, među kojima i general Hasan Mogadam, vodeća osoba iranskog balističkog programa.
Uvid u to šta bi Izrael mogao da pokuša dao je jedan od izraelskih bezbednosnih izvora koji je rekao analitičarima: "Ne razmišljajte konvencionalno, previše smo pametni za to".