"Napušteni zajednički bunar je bio moje omiljeno mesto za predah posle šetnje livadom i voćnjakom", ispričala je za agenciju Beta Lazovićeva koja živi sama u prostranoj kući u Ivanju.
"Tako sam i tog dana oko pola četiri popodne sela da predahnem, ali je oronuli drveni poklopac pukao i ja sam se ođednom našla u bunaru.
Padala sam sa glavom okrenutom prema njegovom dnu. Usput sam udarila temenom u kamenu izbočinu u zidu, jednu ploču koju su kopači zaobišli, a zatim se stropoštala u vodu i mulj na dnu bunara", kaže Lazovićeva.
Krepka starica nije izgubila samopouzdanje. Našla se u vodi dubokoj nešto preko jednog metra i odmah počela da poziva pomoć. No, odgovora nije bilo. Naselje Krćevac je retko naseljeno, u njemu žive uglavnom stariji, pa se Lazovićeva odlučila da sama nešto pokuša.
"Nisam osećala nikakav bol, osim straha i hladnoće. Voda je bila ledena. Pokušam da se penjem, ali kameni zid je bio klizav od rose i sitnih naslaga mulja. Izujem se, eno mi opanaka i sad na dnu bunara, i krenem da se penjem", kaže baka Vasiljka Lazović.
"Polako, držeći se rukama za oblutke, noge sam stavljala u malo šire šupljine između kamena. Trajalo je bogami prilično dugo.
Napravim dva koraka, nađem pogodnu šupljinu u zidu, pa predahnem.
Bole ruke i noge od napora, a sva se tresem. Valjda od hladne vode", dodaje.
Tek kad je stigla do pred sami vrh bunara postalo joj je jasno da je nekim čudom ostala u životu.
"Nisam smela da pogledam dole, a nisam imala kud ni gore, jer je gotovo metar zida na samom izlazu izgrađen od betona. Nemam za šta da se uhvatim, vrh bunara daleko, a nemam gde ni noge da postavim.
Nekom čudnom snagom dohvatim prstima gvozdenu šipku za koju se nekad vezao poklopac bunara i izvučem pola tela preko betonskog zida. Tu sam stala da uzmem vazduh", kaže Lazovićeva.
"U tome je stigla Petra Lazović koja je prva čula moje dozivanje.
Osetila sam neku loptu na temenu. Kao da raste. Tu sam malo krvarila, ali me nije ništa bolelo. Ni danas me ništa ne boli", potvrdila je svoju čudnu priču Vasiljka Lazović.
Ipak, na nagovor brata koji je stigao iz Bara, sutradan je otišla u hitnu službu prijepoljskeog Doma zdravlja. Lekari nisu mogli da poveruju u priču, ali su konstatovali da nema vidnih povreda. To je potvrdio i hirurg Branko Gojaković koji je, posle rendgenskih snimaka, konstatovao da baka Vasiljka Lazović nema povreda.
Jedva smo nagovorili osamdesetogodišnju baka Vasiljku da je fotografišemo kraj bunara na kom se toliko puta odmarala i pila kafu.
"Neka, hvala. Bolje da su opanci ostali na dnu bunara, a ja živa i zdrava opet u svojoj kući", poručuje Lazovićeva.