Tužioci su tvrdili da takovzana grupa "Vitezovi Templari", ne postoji na način kako to Berjvik opisuje, dok on insistira da postoji i da policija nije učinila dovoljno na njenom otrkivanju.
"Nije u mom interesu da rasvetljavam više detalja koji bi mogli dovesti do hapšenja", rekao je Brejvik.
Ovo pitanje je, kako prenosi AP, od ključnog značaja za utvrđivanje Brejkovog zdravstvenog stanja, odnosno hoće li on biti poslat u zatvori ili na psihijatrijsko lečenje, zbog bombaškog napada koji je šokirao Norvešku 22. jula prošle godine.
Brejvik tvrdi da je izveo napad u ime te organizacije, koju je opisao u svom proglasu od oko 1.500 strana, postavljenom na internet uoči napada i u kome tvrdi da je pripadnik militantne nacionalističke grupe, koja se bori protiv muslimanske kolonizacije Evrope.
Tužilac Inga Bejer Eng insistirala je na detaljima o grupi, njenim članovima i sastancima.
Brejvik je rekao da je, tokom boravka u Liberiji 2002. godine, sreo jednog srpskog "ratnog heroja", koji živi u egzilu, ali je odbio da iznese njegovo ime.
Šta želite da postignete, upitao je Brejvik tužioca, a zatim sam i odgovorio da tužilaštvo želi da "potvrdi sumnje da Vitezovi Templari uopšte postoje".
Ključna tačka njegove odbrane je da izbegne presudu da nije psihički zdrav, što bi rasprišilo njegove političke argumente.
Ukoliko bi bilo utvrđeno da je zdrav, suočio bi se sa mogućom maksimalnom kaznom od 21 godine u zatvoru ili nekom drugom pritvorskom aranžmanu, u kojem bi bio zaključan dogod bi se smatralo da je opasan po društvo.
Ukoliko se, pak, oceni da je bolestan bio bi podvrgnut psihijatrijskom lečenju dogod se bude smatralo da je bolestan.
Brejvik je na suđenju odbio da iznese detalje i o sastanku za koji tvrdi da je bila osnivačka sednica "Vitezova Templara" u Londonu 2002. godine, dok je tužilac pokušao da dovede u pitanje da je takvog sastanka uopšte bilo.
"Da nije to nešto što se izmislili", pitala je Eng.
Ništa nisam izmislio, odgovorio je Brejvik da bi kasnije dodao da se mora videti šta je napisano u kontekstu i da je to "glorifikacija nekih ideala".
Brejvik je priznao da je postavio bombu ispred sedišta vladinih zgrada u Oslu i da je počinio masakr na ostrvu Utoja, izjavivši u utorak da je to "najspektakulraniji" napad nacionalističkih aktivista od Drugog svetskog rata.
On je za žrtve, pretežno mlade, rekao da su bile "legitimni ciljevi" jer su bili predstavnici "multikulturalnog" režima koji, kako tvrdi, rastura norveški nacionalni identitet, dozvoljavanjem imigracije.