U tekstu koji predstavlja kombinaciju dnevnika, uputstva za pravljenje eksplozivnih naprava i političkog traktata, autor, za koga se nezvanično smatra Anders Behring Brejvik, navodi da je ova kampanja bila pogrešno usmerena protiv "naše braće Srba koji su želeli da proteraju islam deportovanjem Albanaca natrag u Albaniju".

"Nema više vremena za dijalog. Miru smo dali šansu. Došlo je vreme za oružani otpor. Shvatamo da građanski rat u Evropi traje još od 1999. godine, kada su evropski i američki marksisti multikulturalisti, preko NATO-a, objavili rat hrišćanima Srbima i oduzeli im pravo da zaustave islam na njihovoj zemlji", navodi se u dokumentu.
On takođe objašnjava kako je od jeseni pre dve godine počeo da se bavi poljoprivredom kako bi pripremio napade.
"To sam odlučio kako bih imao uverljivo pokriće ako me uhapse zbog kupovine i krijumčarenja eksploziva i sastojaka eksploziva - đubriva", navodi se u tekstu.
   Autor ovog dokumenta, koji je postavljen na Internet, takođe, kritikuje vladu u Oslu zbog "kukavičnog načina na koji se bavila pitanjem karikatura proroka Muhameda", misleći pritom na izvinjenje koje je norveška vlada uputila zbog toga što su privatni listovi u zemlji više puta objavili kontroverzne ilustracije.
   On, pored toga, kritikuje Norvešku što je dodelila Nobelovu nagradu za mir bivšem palestinskom lideru Jaseru Arafatu.
   "Situacija je jednostavno haotična", piše on, ističući da "hiljade muslimana" godišnje dođe u njegovu zemlju i dodaje da se "ovi suicidni izdajnici moraju zaustaviti". On takođe objašnjava kako je od jeseni pre dve godine počeo da se bavi poljoprivredom kako bi pripremio napade.

"To sam odlučio kako bih imao uverljivo pokriće ako me uhapse zbog kupovine i krijumčarenja eksploziva i sastojaka eksploziva - đubriva", navodi se u tekstu.

"Proglasiće me najvećim nacističkim čudovištem od Drugog svetskog rata", napisao je tada autor, koji se potpisao pod pseudonimom "Endrju Bervik", ali je i objasnio poreklo svog pravog imena.

"Moje ime, Brejvik, vodi poreklo još od pre vikinške ere. Behring je prehrišćansko germansko ime izvedeno od Behr, nemačke reči za medveda... Anders je skandinavski ekvivalent za ime Endrju", piše on.

Autor, takođe, piše o svojim prijateljima, njihovim navikama, devojkama i seksualnim navikama, kao i o brojnim uobičajenim stvarima iz svakodnevnog života, uključujući ispijanje skupog vina pre napada.

"Sam sam napisao približno polovinu ovog priručnika. Ostatak je skup dela nekoliko hrabrih pojedinaca širom sveta. Sadržaj priručnika istinski pripada svakome", navodi se u tekstu.

Autor, takođe, govori o svojoj sve većoj agresivnosti prouzrokovanoj upotrebom preparata za razvijanje tela, a tekst sadrži i nekoliko pitanja koja sam sebi postavlja.

Tako na pitanje koju bi osobu voleo da upozna, on odgovara da bi to bili ili papa ili ruski premijer Vladimir Putin, za koga kaže da deluje kao "pravedan lider vredan poštovanja".

Do jula ove godine, autor vidno gubi strpljenje, a pripreme za napade su u jeku, pa tako u tekstu od 17. jula navodi da čisti iznajmljeni automobil acetonom.

"Mislim da će ovo biti moj poslednji post. Sada je petak 22. jul, 12,51. Srdačni pozdravi, Endrju Bervik, vitez zapovednik Justiciar, vitezovi Templari Evropa, vitezovi templari Norveška", poslednji je unesen tekst.
   U dokumentu na 1.500 strana pod nazivom "2083: Evropska deklaracija nezavisnosti" autor izlaže ekstremno desničarska stanovišta i obećava da će "evropski građanski rat" dovesti do egzekucije "kulturnih marksista", multikulturalnosti i proterivanja muslimana.
   Godina 2083. navedena je u naslovu ovog dokumenta kao godina kada autor smatra da će se ovaj građanski rat okončati.
   Još nije potvrđeno da li je autor ovog dokumenta zaista Anders Behring Brejvik (32), uhapšeni Norvežanin koji je priznao da je izveo napade od petka, ali je policija za norveški list VG rekla da je ovaj tekst "povezan" sa ovim napadima.
   Norveške vlasti su saopštile da se manifest pojavio na Internetu istog dana kada su se ovi stravični dogadjaji odigrali i da će ga policija detaljno ispitati.
   U eksplozijama u centru Osla i pucnjavi na ostrvu Utoja ubijeno je najmanje 92 ljudi, 97 ljudi je povređeno, a i dalje traje potraga za nekoliko nestalih.