Šesti oktobar je datum u kom je trebalo da se dogodi Veliki prasak, kada bi svi veliki prasci otišli u povijesnu materinu (u daljem tekstu - u p. materinu). Međutim, oni nisu otišli u povijesnu materinu, skraćeno u p. materinu, zato što, evo, već dvanaesto leto ovde u p. materinu idu svi osim zvaničnih kandidata. Tako je na kraju cela Srbija otišla u povijesnu materinu, skr. u p. materinu, samo su veliki prasci dobili na kilaži.

Pa kad već nijedna vlada od 5. oktobra naovamo nije uspela da realizuje Šesti oktobar, organizacije te manifestacije dovatili su se - gle, ironije - Aleksandar Vučić & Ivica Dačić. I šestog oktobra ujutru poslali su Oliveru Duliću, na kuću, svilen gajtan u obliku optičkog kabla.

E sad, iako pola Srbije misli da je optički kabl nešto što se koristi kod optičara - uštrikaš optički kabl u struju, priključiš ga na cvikere i odma’ bolje vidiš - ispostavilo se da je u pitanju rabota čija je avangarda bio "zemunski klan". "Zemunci" su, naime, većinu svojih kablom vezanih mušterija ukopavali pored autoputa. Samo što oni u to vreme nisu imali tehnologiju, pa preko tih kablom uvezanih i ukopanih nisi mogao da uspostaviš vezu za internet. "Neće wellness, mamicu mu", procedio je jednom Vlada Budala sedeći s laptopom na bankini autoputa E-71, tražeći wireless. Pretpostavlja se da su u međuvremenu savladali tehnologiju, te je gre’ota što su taj posao, pored specijalizovanih domaćih firmi poput "zemunskog klana", dobili baš Slovenci. Odmah je bilo sumnjivo.   

“Moramo ovo raščistiti zbog Verice”, rekao je Vučić tonom duhovnika, misleći na Vericu Barać. Dok su svi ostali bili ubeđeni da misli na Vjericu Radetu. I Šesti oktobar je mogao da počne.

Elem, može juneći but da košta i 1.000 dinara kilo, može da nema ulja i šećera, al' nema za Srbina veće sreće nego kad nekog načisto uhapse. Tako skoro 76 posto građana Srbije tvrdi da bi moglo da izdrži bez hrane i vode duže od Nikolića, samo da nadležni organi svakog dana nekog pošalju u Kinšasu. To je primetila nova vlada, pa je najpre organizovala Prvi oktobar, međunarodni dan skakanja cena, a odmah zatim Šesti. Vučić, naime, poznaje istoriju, pa je mudro parafrazirao Mariju Antoanetu: "Ako nemate ‘leba, jedite Dulića."

“ Ali prvi potpredsedniče, mi nemamo pojma kako da spremimo Dulića”,- požalio se narod, vazda netalentovan za inovacije u kujni. Prvi potpredsednik je lagano iz džepa izvadio recept: "Za ovo jelo potreban vam je: jedan Dulić od oko 90 kila, 10 litara katrana, 10 kilograma perja, veća količina blata i dva tabloida. Najpre dobro operete Dulića, zatim uzmete dva tabloida, Dulića uvaljate u blato, pospete ga perjem i katranom, i pečete na tihoj vatri mesec dana", objasnio je prvi potpredsednik u emisiji "Prvi kuvar i potpredsednik Srbije".

Njemu, izgleda, pasuju uloge u manifestacijama tipa "Poznati kuvaju", dok Duliću, opet, pasuju uloge u manifestacijama tipa "Poznati duvaju". Pod kakvim halucinogenim sredstvima čovek treba da bude da bi se pozvao na poslanički imunitet, a onda otišao u 180 kilometara udaljeni Beograd da održi konferenciju za štampu. Svaki drugi stanovnik Srbije, osobito pogranične Subotice, pozvao bi se na poslanički imunitet i odmah zbrisao u blisku & prijateljsku Mađarsku. Sem toga, samo akter manifestacije "Poznati duvaju" uspeo bi da u jednom nebitnom ministarstvu, za koje se ne otima ni PUPS, za četiri godine napravi pregršt veoma atraktivnih afera.   

Sa druge strane, tajming je vrlo bitna stvar, apšenja što se tiče. Da je DS uhapsio Dulića pre četiri godine, on bi sad bio potpredsednik SNS-a. Dakle, apsolutno nevin. Ovako, sikira u med upala je Goranu Kneževiću.

Slobodarska Subotica se ipak osvetila Vučiću već u nedelju. Spartak je pobedio Zvezdu 3:0. Pa ti Vučiću posle apsi u gradu koji ima prvoligaša, stoji u SMS telegramu podrške “delija”.

---------

Dragoljub Petrović je novinar i urednik Danasa, kao i jedan od najpoznatijih srpskih kolumnista. Od sada jednom mesečno čitajte njegove kolumne u Nedeljniku