Sa devet godina se prvi put zaljubio. Strasno, osećajući da je to za ceo život. Otad je nije ispustio iz ruku, sve podređujući njenoj hirovitoj ćudi...

Zbog ljubavi je pregazio pola sveta, spremajući se da „pokori" i ostatak, sazdavši u međuvremenu Partenon svojoj Penelopi, koja ga ja smerno čekala - knjizi!

Viktor Lazić! Sećate se tog fenomenalnog mladića koji je sa nepunih 25 godina i nešto mlađom „ladom nivom" za godinu i po dana preorao tri kontinenta, pišući o svom putešestviju za naš Pressmagazin.

Obećanje precima

Velika avantura sada je skućena u velikoj biblioteci malog Magelana, vredna zvanja zadužbine od neprocenjivog značaja za državu koja ima takvu ljudsku veličinu, kakva Viktor zaista jeste.

- Upravo sa željom da za sobom ostavim bogatu, sadržajnu i vrednu zadužbinu i činim sve ovo, jer knjiga jeste najveće bogatstvo, i samo ona ostaje kao nemi svedok za ljudima, vremenima i civilizacijama. Zasad sam sabrao nešto više od 30.000 naslova, ali tu svakako nije kraj! Dok putujem, a putovaću dok živim, biblioteka će rasti... - govori, dok memla prastarih korica i zaboravljenih svitaka obuzima i satire čula, čineći ovaj „sobičak" usred Beograda međom vekova prošlih, sadašnjih i budućih...

Ono s početka, o ljubavi devetogodišnjaka fasciniranog knjigom, odnosi se na prvi susret za zaostavštinom predaka, koji su davne 1882. osnovali Biblioteku „Lazić" u Kumanu, prosvećenoj pitomini kraj Zrenjanina.

Posle hajdučije obezboženih oslobodilaca koji su u knjizi videli partijskog neprijatelja broj jedan, i nebrige ideološki „osvešćenih" paora koji su ih listom koristili za motanje duvana, zaostavština se svela na „svega" 2.000 knjiga, koje je Viktor ljubomorno čuvao, obećavši sebi, precima i pokolenjima budućim da će se za biblioteku Lazića ponovo čuti mnogo dalje od Srbije.ž

- Ovo je tek deo, i tek početak! Uz biblioteku biće i muzej artefakata koje sam sakupljao na putovanjima, a uskoro ću, nadam se, sačiniti i čitaonicu poluotvorenog tipa, u kojoj će zaljubljenici u knjigu moći da uživaju u ovom duhovnom bogatstvu koje godinama baštinim - a, bogatstvo je zaista preblaga reč za ovo što je Viktor, sa tek 26 godina, odričući se svega, donosio sa svojih putešestvija.

Ono pred čim netremice stojimo vredno je divljenja, jer čak ni Narodna biblioteka nema to što Viktor imade. Samo sa poslednjeg putovanja doneo je više od tone knjiga, neretko noćeći u kolima i danima se odričući jela samo da bi imao novca da pazari ono što je danas tako obescenjeno...

Na najrazličitije i najneverovatnije načine sam dolazio do knjiga. Kupujući ih, dobijajući ih na poklon, radeći da ih otplatim, preklinjajući da mi ih poklone, pa čak i gledajući smrti i oči samo da bih došao do nekih od njih, ali vredela je svaka žrtva - svaka osim one s kojom se najteže bori - nerazumevanju institucija i merodavnih ljudi za blago koje je sabrao.

Knjige stare šest vekova

Na stranu što je među najmlađim doktorandima prava u Srbiji, na stranu što je ambasador Srpskog bibliografskog društva, na stranu što fundus „Lazić" broji šest vekova stare knjige, poslednje primerke nekih od najčuvenijih izdanja, kuriozitete koji se nigde ne mogu naći osim ovde, u nekad njegovoj, sobi porodične kuće koju je svojim novcem pretvorio u veličanstven zbeg duše i duha, niko nije našao za shodno da pomogne njegovu viziju ili makar postiđeno stisne ruku ovom robu „zablude" da je knjiga i dalje najveće bogatstvo.

- Nisam to ni radio iz tih pobuda, ali bi mi svaka pomoć dobro došla, jer ovo ne činim zbog sebe, već sa najiskrenijom željom da ljudima obogatim živote mogućnošću da ovde dođu i barem nakratko odžive neke druge živote među koricama knjiga, no... Evo, spremam već za naredno putovanje ka Čečeniji i Crnom moru, odakle ću doneti još književnog blaga, a ako bog da potom i put Afrike u mojoj vernoj „ladi", ukoliko, naravno, bude novca i razumevanja za sve to - dok njemu ostaje da se nada, nama ostaje da još koji trenutak uživamo u bajci koju je sa svojih deset prstiju sazdao i oživeo.

Bajku u kojoj se kočije neće pretvoriti u bundevu kad otkuca ponoć, ali i u kojoj je previše miševa koji se neće pretvoriti u dorate kako bi „kočiju" kojom Viktor namerava da nastavi dalje - svojski pomogli da se zakotrlja.

Mihajilo Medenica