Poznavaoci situacije u bivsoj 453.OkBr. bi se samo nasmejali ovome, ali ljudi ipak imaju pravo da znaju istinu, pa da krenemo natenane ... s'obzirom da sam "u zici" proveo punih 10 godina robije, sve novine ovoga sveta male su da u njih stanu sve brljotine koje su tamo pocinjene ... ipak, potrudicemo se da neke ipak isplivaju, ma koliko masne bile ... Od kako se sa armijske formacije preslo na korpusnu, a sa korpusne na brigadnu, toliko je "prljavog vesa" koji ni svi zastavnici ovoga sveta ne mogu da "operu" ... ipak, ovo je u sustini prica o jednom od njih, ili pak nekom ko je to mozda, jednog dana, mogao da postane, da je jos koju godinu opstao u toj istoj "zici" ... 

   Dan je bio oblacan, skoro prohladan, kada je klinac sa cvarcima vodnika usao u kantinu sa izbezumljenom facom i nije znao gde da sedne, iako je kantina bila poluprazna ... na licu mu se ocrtavao osecaj koji bih mogao da opisem kao mesavinu straha, izbezumljenosti, i nekog osecaja koji  bih opisao kao da nije znao gde je dosao i u sta je upao ... kako prica krece, debeli zastavnik sa stola preko puta pocinje da mu "baca koske" stare nekoliko decenija, koje smo svi znali napamet, ali posto je doticni sa sve krevetom bio tezak kao dzak cementa, i nije jos potrosio sve svecice iz kesice za rodjendan na istoj torti, saznajemo da je upravo zaduzio kompletan magacin pogonskih sredstava u kasarni.

To naravno ne bi bio nikakav problem, da uz put nije zaduzio i 15 tona goriva manjka, koji je nazalost, ustanovio nakon potpisivanja papira!Debeli zastavnik prvo se zagrcnuo pivom, onda komadom salame podriguse koju je zaplenio u nekoj od spavaona, a zatim se sazalio na mladog vodnika, i u poverenju mu rekao da ako hoce, moze da mu problem resi za gajbu 'ladnog piva i par sendvica ... jadnik se naravno slozio, ali se bas i nije obazirao na takve tvrdnje, jer 15 tona goriva ne moze da iscedi cak ni zastavnik kome limenka zidarskog piva vec odavno stoji na stomaku u uspravnom polozaju zajedno sa sve daljinskim i mobilnim.

Medjutim, videci sav ocaj mladog "vodje" kako su im tepali, zaca mu je zakazao "sudar mozgova" za sat vremena, tacnije oko 2, kada svi budu u kancelarijama, i to ni manje ni vise nego u radionici ... rekao mu je i da ponese merac za gorivo-zasto, samo smo naslucivali.

Sutradan, svi smo jedva cekali pauzu, i otrcali u kantinu, kad ono tamo sede mladi vodnik i zaca, piju pivo i udaraju po kilometarskim sendvicima ... i sto je jos najbolje od svega, obojica se smeskaju ... prica ide da je , juce, oko dva sata, ustvari radio bonsek, i na pitanje "Koliko ono rece da ti 'fali", mladi "vodja " nije stigao ni da odgovori, a zaca je vec odradio posao bonsekom, pretesterisao merac za gorivo, i tako je u rezervoaru odjednom nastalo nekih 50 do 100 litara goriva viska ... isprva, nismo mogli da verujemo, ali ipak,na kraju je sve doslo na svoje, tako da smo se svi dobro ismejali jedno dobrih pola sata, dok je trajala pauza ... u sklopu toga, bi je resen problem i pitanje "milionera", autobusa koji je upravo bio dosao sa generalnog remonta ... odavde je upucen sa svim papirima, pratecim alatom i priborom, a vratio se ofarban cetkom za vrata, bez ijednog dela, i to suvog rezervoara ... naravno, na fakturi koja je stigla sa njim, cena remonta izrazavala se u milionima-otuda mu i naziv!

I dan-danas taj autobus truli u kasarni, pozarni u njemu nocu spavaju, a oficiri kriju po neku kanticu goriva, koju u 3 sata kao krisom pokusavaju da iznesu i sipaju u krseve parkirane ispred, pravdaju se jedan drugome kako je bas tad kad su oni naisli bila popuna rezervoara na benziskoj pumpi ...

   Licno sam prisustvovao jos desetinama, ako ne i stotinama takvih " akcija", ali o tome nekom drugom prilikom, i na nekom drugom mestu ... za sada, od mene toliko, pa ako budete zainteresovani, pisite ... ko zna, ja sam planirao da pocnem memoare pre 40.-te, a kako stvari stoje, do tada mozda budu vec i gotovi ... a kao sto neko nekada rece, dok bude nas , bice i materijala za pisanje  ... zato, tastature u ruke, i da vas vidim ... pozdravi od Ludog Tenkovskog Narednika!