Kada deset godina nakon uvodjenja demokratije koja je trebala da ustoliči nove vrednosti, Jelena Karleuša gostuje u Utisku Nedelje kod Olje Bećković , a Jugoslav Ćosić je najavljuje kao kolumnistkinju, a ne kao narodnu pevačicu koja piše kolumnu u listu Kurir.

List koji je godinama važio za ruglo srpskih medija, onaj isti Kurir koji je sistematizovano urušavao ideje Zorana Djindjića, u 2010 je proglašen za ugledan dnevni list. Na isti način na koji je Karleuša ustoličena kao pisac jer je, kako je to objasnila Jugoslavu Ćosiću, shvatila kako da u svom pisanju koristi humor, psovke i seks. What a concept, verujem da ni Bukovski to ne bi bolje od nje sročio.

Ako je po B92, u istoj ravni sada stoje Ćirilov i Karleuša. Senzacionalizam i populizam koji su u Srbiji trijumfovali 2010, pokazuju da je medijski prostor toliko srozan i urušen da u njemu samo može da prodje ono što podseća na Životinjsku Farmu na ružičastoj televiziji.I da se ne sluša najpametniji, već najglasniji. Jer jedno je ustati u odbranu manjinskih prava, a sasvim druga stvar ustoličiti nekoga kao političku personu od kredibiliteta i ozbiljnog kolumnistu. Deluje kao opasan trik LDP koji je u 2010 preko Jelene Karleuše želeo da se dodvori gej biračima. Osim, ako se dramaturg Čeda Jovanović nije pronašao u visokoumnim redovima na stranicama požutelog Kurira.

Ali nije problem Jelena Karleuša. Problem je što se Srbija srozala toliko, i pogubila svaki parametar kvaliteta i pravih vrednosti da bahatost, bezobrazluk i vulgaranost proglašavamo za literarano delo.