Naslov je, u stvari, rečenica koja mi je pala na pamet  kada sam prvi put videla logo Olimpijskih igara 2012. i kada sam prvi put čula komentare kako je ovo jedinstven, nesvakidašnji logotip. Da, slažem se jedinstven je i nesvakidašnji u svom besmislu. Bavim se trinaest godina marketingom i svaki put radeći na kampanji, vizuelnom identitetu ili upšteno komunikaciji klijenta sa ciljnom grupom, vodila sam svoj tim na prvom mestu idejom da mora postojati struktura, smisao, jasna poruka koja stoji iza onoga što je proizvod. Ako promašimo temu, velike su šanse da ćemo promašiti zaradu, prokockati poverenje, izgubiti kredibilitet.

Neko se sad verovatno pita šta to meni uopšte smeta, Londonski organizacioni komitet i Wolff Olins (autori logotipa) su se lepo dogovorili i usaglasili. Pa, smeta mi to što se kvalitetom danas naziva sve što košta mnogo – kao da je samo visoka cena preduslov za kvalitet. Smeta mi i to što se pod drugačijim i jedinstvenim automatski podrazumeva svrsishodnost i dobar koncept, a oni koji odbijaju da slede takvu ideju karakterišu se kao konzervativni i van tokova.  Smeta mi i to što vlada mišljenje da je svaka reklama poželjna bila ona dobra ili loša, važno je da se priča.  Ovde nije reč o tome da li je logotip Olimpijskih igara lep ili ružan – to je subjektivna odrednica. Nije sporno ni to što je izrada logotipa u 4 kolorne varijacije koštala fascinantnih 400.000 funti.  Jednostavno ne želim da učestvujem u još jednom izdanju “Carevog novog odela”. Glavno pitanje je da li je logo kao proizvod odradio svoj posao, da li ima potencijal  da ostane zapamćen kao nešto pozitivno, sa kim je to i na koji način komunicirao i šta poručuje.  Iskreno, meni poručuje – haos, nepovezanost, konfuziju. Sve to začinjeno olimpijskim krugovima i imenom  grada koji su na grafički veoma primitivan način dodati ovom iscepkanom, totalno nekonzistentnom apstraktnom izrazu. Krenuću od optimistične verzije (onu realističnu ne želite da čujete) da su ljudi iza projekta imali dobru ideju ali im je egzekucija užasna. Realno, da su konzumirali opijate mislim da bi ideja bila bolje otelotvorena. Argumenti koji govore da je želja bila isticanje Londona kao nekonvencionalnog grada, bez favorizovanja nekog od njegovih obeležja nisu realni, i ne mogu opravdati konfuziju i naivnost kojom odiše logotip. Naivno je i obrazloženje koje se bavi globalnom simbolikom po principu: ovo je logo za sve i OI su više od sporta, više od samog Londona – sve su to klišei, otrcane fraze, nedovršene misli. Nema tu benefita, nema tu poruke. Autori su upravo svojom čvrstom nedefinisanošću sveli logotip na sirovu, nerazrađenu, ideju koja nema svoj konkretni oblik a ni jasnu poruku.

Tvorci logotipa zaboravili su u svom jedinstvenom “kreativnom” haosu na još neke, njima očigledno (ne)važne komponente – same Olimpijske igre, sport i uopšte simboliku ovog takmičenja . Deluje kao da su se zaigrali u nekoj sopstvenoj stvaralačkoj igri “sklopi sliku od delova” pa tek onda shvatili da je rok istekao a da nema ni jednog detalja koji sugeriše sportski događaj, njegove vrednosti  i onda su panično dodali London i krugove i to “ubušene” u podlogu. O ciframa koje čine glavnicu logotipa (kao godinu održavanja)ne vredi ni pričati, jedan od načina kako ih ljudi percipiraju pokazuje i dosta gruba pošalica koja se pojavila na socijalnim mrežama sa pitanjem zašto ovo liči na incestnu sliku Lise i Barta Simpson. Sve u svemu kao da je urađen usput, preko noći, bez vere u sebe i projekat koji im je pao u ruke – potpuno neodgovorno ponašanje prema nečemu što bi svaki dizajner, umetnik, agencija poželeli u svom portofoliu. I zato kažem – CAR JE GO!! Pardon, Olimpijske igre su gole. Ove godine nemaju logo.

Interesantni linkovi:

39 logotipa zimskih i letnjih Olimpijskih igara

http://www.webdesignerdepot.com/2009/03/39-olympic-logos-from-1924-to-2012/

London 2012 Olympics Case Study

http://www.wolffolins.com/work/london-2012

The Olympic Games Logo’s

http://www.bluesplat.co.uk/olympic-games-logo/