Posle svih kriznih momenata i postavljanja pitanja opstanka zajedničke evropske valute, po Evropi se širi mišljenje da je Unija preskup projekat u kom bogati rade za siromašne, projekat koji ni blizu ne vraća ono što je uloženo. Sa rušenjem evropskog sna u kom svi evropski narodi žive u zajedništvu i blagostanju, jačaju konzervativne struje i pokreti koje se zalažu za „izvlačenje" svojih zemalja iz tog finansijskog pakla sa centralom u Briselu.

Britanske dnevne novine „Dejli ekspres" nedavno su pokrenule inicijativu za izlazak Velike Britanije iz Unije i objavile specijalni dodatak sa naslovom „Izvucite Britaniju iz EU", u kom su iznošeni antievropski stavovi. „Niko ne može da zaustavi zemlju od napuštanja EU ako Britanci istraju u svojoj odluci". „Moramo da se oslobodimo diktature EU". „U srcu EU sedi arogantan kadar koji ugrožava demokratiju". To su rečenice koje su upućivane Britancima ne bi li prihvatili realnost da je Evropska unija pitanje istorije.

Lor

d Tebit iz Konzervativne partije, nekadašnji poslanik u britanskom parlamentu, otišao je korak dalje i pozvao domovinu na krstaški rat protiv Evrope.

- Počeo je sveti rat za oslobođenje Kraljevstva od elita koje su naumile da stvore evropsko kraljevstvo, veće od bilo kog evropskog kraljevstva još od rimskog doba. Ta elita zna da je Britanija hiljadu godina smetala ambicijama onih koji su hteli da budu vladari i diktatori Evrope - rekao je ovaj političar.

Britancima je najviše zasmetala pomoć namenjena ugroženoj Irskoj, koja je doskora bila primer države koju je Evropska unija od slabo razvijene zemlje proizvela u najlepše mesto za život. A sad, kako kažu Britanci (koji nisu prihvatili evro), moraju da daju novac koji nemaju da bi sačuvali valutu koja nije njihova. Situacija između Britanije i Irske slična je onoj koju su nedavno imale Nemačka i Grčka, kada su u Berlinu protestovali što moraju da izdvoje milijarde za pomoć Grčkoj, koja je pred totalnim bankrotom, i tradicionalno „dužna k'o Grčka". Nemačka, kao retka država u Evropi koja „posluje u plusu", direktno je na svojoj koži osetila sve čari Evrope, zbog čega je sa naslovne strane magazina „Fokus" u svet poslata slika evropske realnosti - boginja Atina sa ispruženim srednjim prstom.

Profesor na FPN-u i nekadašnji ambasador u Parizu Predrag Simić kaže da se Evropska unija kao ideja već duže vreme nalazi na teškom ispitu održivosti i da „više nije na tako dobrom glasu".

- Uzrok je kriza. Kriza je počela u Americi, ali Amerika i dolar su se izvukli iz krize ostavljajući da sve tegobe nosi evro i prostor koji on obuhvata. I zato u Evropi danas imamo svađe i optužbe da vredni Skandinavci, Englezi i Nemci zarađuju novac koji troše južnjaci Grci, Španci i Portugalci, a sa njima i Irci. Glavni razlog za rast evroskepticizma je što u vreme krize Evropska unija nije dala nijednu svežu ideju za oporavak, čime je dovedeno u pitanje opšte poverenje u evropsku ideju. To je već hronična pojava koja traje vrlo dugo. Englezi u tome imaju posebnu ulogu. Oni su u mnogo čemu bili dezintegrišući faktor ujedinjene Evrope. De Gol dok je bio na vlasti trudio se da drži po strani Englesku u evropskoj priči. A sada kada svako počinje da se ponaša po principu „spasavaj se ko može", Englezi tu prvi povlače nogu. Jer oni zbog svog geo-ekonomskog položaja najlakše mogu da funkcionišu sami za sebe. I u Francuskoj i Nemačkoj imamo talase antievropskog raspoloženja. I drugi će uskoro početi tako da razmišljaju. Evropska unija je već preživela jednu veliku krizu sa evropskim ustavom. Ustav su oborili oni koji su ga i predložili - Francuzi. I to zato što nisu voleli tadašnju vlast sa Širakom na čelu. Kasnije je to prevaziđeno Lisabonskim sporazumom, ali ostale su rane koje su dodatno proširene krizom evra. To je razvijen fenomen u svim državama koje su stubovi zajedničke Evrope, tako da hronični evropesimizam postaje akutno oboljenje - kaže Simić.

Britanci se žale da Evropska unija košta ukupno 977 milijardi funti, a velikim državama kao što je Velika Britanija „ne pruža ništa osim patnje". Pedantni Britanci su izračunali da ih članstvo u evropskoj porodici košta 2.000 funti po stanovniku. Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije kaže da je takav pogled izvrtanje stvarnosti evropskih skeptika, pošto budžet Evropske unije čini samo 1,3 odsto ukupnog BDP-a zemalja članica, što znači da je „skoro pa zanemarljiv". Naš sagovornik ističe da države daju novac u budžet Evropske unije, ali da ga istovremeno i dobijaju iz raznih fondova. Činjenica je, međutim, da „velike evropske" države mnogo više daju nego što dobijaju. A najviše je u minusu Nemačka, koja iz zajedničkih fondova na uložene 22,2 milijarde dobija samo 12,2 milijarde evra. Goran Nikolić kaže da je zato evroskepticizam najjači u tim zemljama.

- Za sve je kriv evro. Ideja evra je bila da doprinese integraciji tržišta zemalja monetarne unije koju čini 17 od 27 članica EU. Međutim, evro je ostvario potpuno drugačiji efekat. Ekonomski jače zemlje su zbog svoje konkurentnosti ostvarile preimućstvo, zbog čega je evro samo doveo do ekonomskog udaljavanja zemalja članica. Pojedine države članice su dobile priliku da se uvođenjem evra zadužuju po povoljnijim uslovima. Jer firma iz Grčke ili Portugala mogla je na međunarodnom nivou da uzme kredit skoro jednako povoljan kao nemačka firma jer su deo istog tržišta koje ima male rizike. Ali oni su to maksimalno koristili, zaduživali se „k'o ludi". To je trajalo skoro deset godina i moralo je da pukne - kaže Nikolić.

Teško je još pretpostaviti koje su granice novonastale evro-panike. Kako tvrdi „Dejli ekspres", i pre objavljivanja antievropskog dodatka već je prikupljeno 150.000 potpisa u peticiji za izlazak iz EU. Kako je najavljeno, svi prikupljeni potpisi će biti predati Vladi, koja će morati da se izjasni povodom pitanja evropske budućnosti Velike Britanije. A istraživanja javnog mnjenja ne daju pozitivne signale. Kada bi se danas organizovala neka vrsta referenduma, čak 48 odsto Britanaca bi se odmah izjasnilo za izlazak iz EU, a samo 27 odsto bi glasalo za ostanak.

Goran Nikolić kaže da evroskepticizam ipak neće uspeti da se probije među evropske političke elite i da će da se zadrži na nivou „običnih građana".

- Obični ljudi ne gledaju u evropske institucije kao svoje. Evropljani su u poziciji srpskog seljaka posle Prvog svetskog rata. Srpski seljak nije ni znao da je u Jugoslaviji, sve dok nisu ubili kralja Aleksandra. Tako i Evropljani jedini realni dodir sa Evropskom unijom imaju kroz evro, jer ga imaju u džepu svaki dan. Oni prvenstveno gledaju u svoje vlade koje im određuju poreze, a pošto se pokazalo da je evro realno loša valuta, zato se kod ljudi razvija taj antievropski osećaj. I kada se dogodio „veliki brak", kada je 2004. godine deset država iz Istočne Evrope ušlo u Uniju, veliki deo evropskog stanovništva je bio protiv proširenja. Ali Evropska unija se ne zasniva na podršci naroda, već na podršci elita. A u političkim elitama su još uvek zanemarljivi evroskeptici, a i političke elite su već toliko integrisane da je teško predvideti da će doći do neke značajnije dezintegracije - kaže Nikolić.

Prema evropskom raspoloženju, istraživanje koje pokazuje da je u Srbiji samo 57 odsto građana za ulazak u Evropsku uniju pokazuje da mi više volimo Evropu od „pravih Evropljana". Međutim, kako je rekla direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, uporedo sa padom evroentuzijazma kod građana Srbije raste podrška za reforme koje su neophodne na evropskom putu. Što znači da sama Evropska unija gubi autoritet kao simbol puta u bolju budućnost. Možda tako treba razumeti i nedavnu poruku ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića „da su i podrška evrointegracijama i protivljenje pridruživanju Srbije EU dva legitimna politička stanovišta, ali da su nekritički evroentuzijazam i kategorički evroskepticizam dva štetna ekstrema".

Zato se postavlja pitanje kako da se postavi Srbija na putu u zajednicu koju ne vole ni njeni članovi.

Predrag Simić kaže da Srbija treba da se postavi kako se i do sada postavljala, jer nema drugačijeg izbora. Kako kaže, Srbiju od ambisa devedesetih i aveti korupcije i kriminala koji nas pritiskaju drži samo ta tanka linija evropskih integracija.

- Odnos naših građana prema Evropi menja se iz dana u dan. Sigurno da je mnogo lakše biti evroentuzijasta posle usvajanja izveštaja Dika Martija pred Savetom Evrope nego što je to bilo pre nedelju dana, ili nego što će biti za 15 dana, kada se sve to zaboravi. Evropska unija ovakva kakva jeste svakako da nije idealno rešenje, ali je od svih alternativa najbolja. Sve ostalo deluje mnogo, mnogo gore - završava Simić.