Svetski analitičari ocenjuju da japansku ekonomiju očekuje povećanje državnog duga, pad potrošačke tražnje i usporavanje tempa rasta bruto domaćeg proizvoda, a od posledica će se u bliskoj budućnosti "tresti" ne samo Japan, već i ostatak sveta.
Japanska vlada je gubitke od zemljotresa i cunamija nazvala "ogromnim" i objavila spremnost da prihvati pomoć drugih zemalja.
Tržište je trenutno odreagovalo tako da je kurs japanske valute opao, berzanski indeks Nikei je tokom dana bio u padu za pet posto, ali je uspeo da okonča poslovanje sa minusom od samo 1,72 odsto. Jen je u odnosu na dolar oslabio 0,3 procenata.
Neke atomske centrale i rafinerije za preradu nafte u Japanu su zatvorene, a u jednoj od najvećih čeličana izbio je požar. Zatvorene su sve luke i obustavljen pretovar, prenela je agencija Rojters.
Jedan od najvećih japanskih izvoznika, korporacija "Soni" je zatvorila šest fabrika. "Tojota" je prekinula proizvodnju u fabrici autodelova, i dve fabrike za sklapanje na severoistoku zemlje. "Nisan" je zaustavio proizvodne trake u četiri svoje fabrike u istoj regiji.
Ekonomisti već upozoravaju da će prirodna katastrofa, koja je pogodila Japan imati dalekosežne ekonomske posledice, i to ne samo u ovoj zemlji, pri čemu je Rubini okarakterisao zemljotres kao "užasnu katastrofu".
"Definitivno, to je najgore što je moglo da se desi u tako tešsko vreme. Za obnovu će biti potrebni poresko-budžetski stimulansi, ali Japan već beleži budžetski deficit od oko deset procenata bruto domaćeg proizvoda, a problem se dodatno produbljuje starenjem japanske populacije", izjavio je poznati američki ekonomista u intervjuu televizijskom kanalu Blumberg.
Poređenja radi, materijalna šteta koju je Japan pretrpeo od zemljotresa u Kantou 1923. godine procenjena je na 4,5 milijardi dolara, što je tada bilo ekvivalent dvogodišnjem budžetu zemlje i pet puta više od troškova Japana u rusko-japanskom ratu.
"Još nisu poznate dimenzije šteta, ali imajući u vidu ono što se desilo posle zemljotresa u Kobeu, vlada će sigurno biti primorana da formira budžet za vanredne situacije", ocenio je Jasuo Jamamoto iz Istraživačkog instituta "Mizuho".
Rubini je ukazao da u kratkoročnom peridu sličan šok obično izaziva slabljenje ekonomske aktivnosti.
"U istom kvartalu zapaža se usporavanje rasta BDP ali je vremenom, uz sveobuhvatne poresko-budžetske stimulanse ,moguć ekonomski oporavak", smatra on.
Američki ekspert, poznat i po nadimku "Doktor Katastrofičar", siguran je da će se zemljotres negativno odraziti na tržište kapitala, s obzirom na to da se "uništava bogatstvo zemlje". Značajne će biti i posledice po poverenje u ekonomiju.
Japanska centralna banka (BoJ) je već objavila da će preduzeti sve što je moguće kako bi obezbedila stabilnost finansijskog tržišta. Ona je februaru prognozirala povećanje BDP u prvom kvartalu posle pada u poslednjem tromesečju prošle godine, ali analitičari smatraju da će ta procena najverovatnije biti korigovana.
Japanski državni dug za sada premašuje 200 procenta BDP, budžetski deficit je blizu deset procenata BDP, a pozamašna sredstva za oporavak zemlje moraće hitno da se obezbede.
"Novac za treću ekonomiju sveta će se sigurno naći, ali će svetske rejting agencije početi da smanjuju rejting Japana, i time će izazvati odliv kapitala, što bi moglo da bude kobno za zemlju koja se već drugu deceniju bori sa deflacijom.
Japan je veliki uvoznik sirovina (pet do šest odsto svetske potrošnje nafte) iz SAD i Saudijske Arabije, a razorni zemljotres mogao bi da smanji tražnju nafte, metala i drugih sirovina. Istovremeno bi trgovinski odnosi sa Kinom, Tajvanom i SAD mogli da se poremete, što će takođe negativno uticati na rast svetske ekonomije, upozoravaju eksperti.