Agencija je sprovela telefonsku anketu o izbornim preferencijama građana, u periodu između 26. i 29. aprila, na uzorku od 1. 200 ispitanika.
Gledano u celini, 384 ispitanika nisu znala ili nisu htela da kažu za koga će glasati, a 816 je navelo ime stranke kojoj će dati glas na parlamentarnim izborima.
Kada gledamo samo one isptanike koji sigurno ili verovatno izlaze na izbore i pri tome znaju za koga će da glasaju, 23 odsto je sklono koaliciji oko SNS, a 21 odsto koaliciji oko DS (razlika je u okviru statističke greške), naveo je za sutrašnji "Danas" autor istraživanja Srećko Mihajlović.
Socijalistima svoj glas daje 14 odsto ispitanika, za pokret "Preokret" (LDP) će glasati 11 odsto, za D S S i za radikale - po osam odsto, a za Ujedinjene regione sedam odsto. Za ostale stranke izjašnjava se devet odsto ispitanika.
Ako bi neki građani prihvatili apel naprednjaka, a na neki način i demokrata, da ne rasipaju glasove na male stranke, verovatno bi se u toku preostalih nedelju dana povećao broj onih koji glasaju za naprednjake i demokrate, a smanjio broj izbornih pristalica ostalih stranaka, pokazalo je istraživanje.
Značajan je nalaz da oko 300.000 građana zna za koga bi glasalo ako bi izašlo na izbore, no oni su neodlučni ili ne znaju da li će izaći. Demokrate bi među njima imali oko 120.000 glasova, a naprednjaci oko 45.000 - pod uslovom da se neodlučni pojave na biralištu, naveo je Mihajlović.