Uporedo sa postupkom koji je protiv Asanža zbog silovanja dve žene pokrenulo tužilaštvo Švedske i zbog kojeg osnivaču Vikiliksa preti izručenje toj državi, vlasti SAD spremaju svoj slučaj protiv Asanža, kog žele da optuže da je objavljivanjem više od 250.000 američkih diplomatskih depeša ugrozio nacionalnu bezbednost Amerike. Erik Holder, državni tužilac SAD, izjavio je da su američki zvaničnici pokrenuli “veoma ozbiljnu krivičnu istragu” u vezi sa Asanžom. Vašington planira da u slučaju osnivača Vikiliksa primeni Zakon o špijunaži iz 1917. godine, a tužioci će morati da dokažu da je Asanž bio svestan da je curenje informacija moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost SAD ili da dokažu da je on učestvovao u nelegalnom obezbeđivanju vladinih dokumenata.

Međutim, američkim tužiocima neće biti nimalo lako da pred sud izvedu Asanža, pre svega zato što se špijunaža tretira kao političko krivično delo, a ono nije obuhvaćeno nijednim ekstradicionim ugovorom između SAD i Velike Britanije, SAD i Švedske ili Velike Britanije i Švedske, Uz to, Zakon o špijuniranju do sada je primenjivan samo protiv onih koji su odavali tajna dokumenta ili hakera, a nijednom nije tužilaštvu uspelo da ga primeni protiv onih koji su prosleđivali procurele informacije drugima, što je aktivnost koja bi mogla da potpadne pod Prvi amandman Ustava SAD, amandman koji štiti slobodu izražavanja i slobodu štampe.

Majer za naš list objašnjava da bi primena Prvog amandmana predstavljala ogromnu prednost za Asanžovu odbranu, pošto se taj deo američkog Ustava smatra “skoro svetim”.

“Interpretacija Prvog amandmana je veoma široka, Vrhovni sud SAD je imao mnogo presedana u vezi s njim, kao u slučaju Danijela Elsberga, bivšeg vojnog analitičara koji je sedamdesetih godina prošlog veka dao tajna dokumenta o ratu u Vijetnamu listovima ‘Vašington post’ i ‘Nujujork tajms’, ali ga je Vrhovni sud oslobodio krivice. Ima ljudi u Kongresu koji nastoje da povećaju značaj Zakona o špijuniranju, ali čak i ako uspeju u tome izmene tog zakona bi opet otišle pred Vrhovni sud i opet bi se nametnuo Prvi amandman”, navodi Majer i dodaje da vladin službenik može da bude procesuiran za curenje informacija, ali ne i ljudi koji potom koriste te informacije, poput Asanža.

Upitan da li Asanž onda može da pobedi u slučaju da proces protiv njega pokrenu SAD, Majer kaže da osnivač Vikiliksa ima dobre šanse za to, ali da drugi slučaj u kojem je optužen za silovanje ostaje otvoreno pitanje i da zavisi samo od švedskog tužilaštva.

Vojin Dimitrijević, srpski stručnjak za međunarodno pravo, rekao je za “Blic” da očekuje da će se postupak izručenja Asanža iz Britanije u Švedsku razvući i da može da potraje i do leta naredne godine, imajući u vidu da je Augusto Pinoče godinu dana razvlačio svoje izručenje iz Britanije. Na pitanje da li švedske vlasti uopšte mogu da se, na osnovu jedinstvenog evropskog naloga za hapšenje iz 2003, nadaju izručenju pošto Asanža sumnjiče za interpretaciju silovanja koja ne postoji u britanskom pravosudnom sistemu, Dimitrijević kaže da to nije prepreka za izručenje osnivača Vikiliksa Švedskoj.

“Krivično delo ne mora da postoji u obe zemlje koje učestvuju u postupku izručenja, dovoljno je da ono bude kažnjivo sa minimum godinu dana zatvora”, zaključuje Dimitrijević.

Konak kod Albanke sa Kosova

Henri Von Lokart Smit, koji se ovih dana nalazi u žiži interesovanja kao čovek koji je sakrivao Džulijana Asanža, kao nezavisni kamerman i TV novinar izveštavao je sa ratišta u Iraku, Avganistanu, Bosni, Čečeniji i Kosovu. 

 Smit je dva puta bio lakše ranjen. Dok je snimao akciju srpskih snaga u Prekazu u aprilu 1998, metak mu se zario u mobilni telefon. Smit je producent filma “Dolina” (“The Valley”) o ratu na Kosovu iz 1998/98. Taj dokumentarac važi za jedno od najboljih svedočenja o ratu u južnoj srpskoj pokrajini koji je ikada prikazan na britanskom “Kanalu 4”.

Dok je boravio na Kosovu upoznao je svoju sadašnju suprugu Pranveru Šemu, koja je 1999. bila 21-godišnja studentkinja arhitekture u Prištini. Posle bombardovanja dala je intervju za Bi-Bi-Si. “Tačno u osam pala je prva bomba i videla sam svetlo. Bilo je neverovatno, neverovatno.” Mlada Albanka, ćerka profesora istorije, tada je izjavila da nikada neće zaboraviti taj trenutak.

Smit je napravio jedini necenzurisani film o ratu u Persijskom zalivu 1991. nakon što je uspeo da se ubaci u vojnu jedinicu pretvarajući se da je oficir britanske vojske. Pre osnivanja “Frontlajn njuz TV”, kratko je vreme radio kao probni pilot za ultralake avione, a pre toga bio je pripadnik Grenadirskog puka, elitne pešadijske jedinice britanske vojske.