Na konferenciji za novinare Radulovićev pravni zastupnik Vladimir Horovic je rekao da je slično pismo upućeno i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, pod naslovom "Prodaja tržišta Srbije belgijskoj firmi Delez i pokušaj legalizacije kriminalom stečenog monopola Miroslava Miškoviću kroz tu prodaju".
Uz pismo nadležnima u EU koji su zaduženi za prijem Srbije i odeljenjima Komisije EU zaduženim za monopol, korupciju i kriminal Radulović, prema rečima Horovica, dostavio je i izveštaj Agencije Vlade Srbije za borbu protiv korupcije koji ima negativan stav o načinu prodaje C marketa.
Horovic je naveo da je konferencija za novinare sazvana na izričit zahtev Radulovića. Bivsi dugogodisnji generalni direktor C marketa je u bekstvu i protiv nejga se vodi postupak u Specijalnom sudu u Beogradu jer je optužen da je bio jedan od vođa "stečajne mafije".
U dopisu EU čiji je siže pročitao Horovic, Radulović smatra da je C market prodat u bescenje pod pritiskom vlade Vojislava Koštunice.
"Kupovinom C marketa u kojoj je direktno učestovala, vlada Vojislava Koštunice suštinski je naložila da se C market mora prodati onako kako je prodat i vlasnistvo nad većinskim paketom akcija preneti na Deltu", naveo je on.
Prema navodima Radulovića, u tom nezakonitom nalaganju i uslovljavanju da se provede takav plan učestvovao je ministar policije Dragan Jočić, ministar za privatizaciju Predrag Bubalo i neposredno Vojislav Koštunica.
Radulović je u pismu organima EU ukazao da je EU dužna da reaguje zbog toga što ne može dozvoliti da se preuzimanjem Delta maksija u čijem je aštavu C market zadrže monopoli ne samo u EU, već i na granicama Unije.
Na pitanje da li je prodaja društvenog udela C marketa bila nelegalna jer je tada važeći ustav priznavao društveni kapital, on je podsetio da, prema Agenciji za privredne registe (APR), u C marketu ima 23,23 odsto društvenog kapitala, isticući da je prvi interes države zaštita tog kapitala.
Horovic je rekao da društveni kapitala u C marketu neće biti zaštićen "ukoliko se ne preduzmu mere kontrole i saznanja o tome - ko je vlasnik Hemslejd trejdinga (koji se vodi kao vlasnik Delta maksija) i kojim novcem je kupljen Primer C".
Horovic je naveo još jedan akspekt tog, kako ga je nazvao, "pretećeg kupoprodajnog ugovora" - pitanje poreskih obaveza, odnosno gde se plaća potez na promet dela udela C marketa u Delta maksiju, kada se vidi da trguju dva inostrana preduzeća (dosadašnji vlasnik Delta maksija) kiparski Hemslejd trejding i belgijski Delez.