Trend poboljšanja rezultata u odnosu na 2009. godinu je nastavljen i tokom cele 2010. godine, i profiti poslovnih banaka su uvećani 10% u odnosu na 2009. godinu. U 2010. godini poslovne banke u Srbiji su zaradile 25,4 milijardi dinara profita.
U 2010. godini poslovne banke u Srbiji su ostvarile profit od 25,4 milijardi dinara, što je za 3,4 milijardi više od ostvarenih 20 milijardi dinara u 2009. godini.
Nešto manje nego u 2009. godini, 11 poslovnih banaka je ostvarilo gubitke, dok su 22 poslovne banke poslovale sa profitom. „Gubitaši" su u 2010. godini ostvarili 9 milijardi dinara gubitka, što je povoljnije od 11,1 milijarde gubitka, koliko je bilo zabeleženo u 2009. godini. Istovremeno se smanjio i broj poslovnih banaka koje su ostvarile poslovne gubitke u odnosu na 2009. godinu sa 13 na 11. Najveće negativne rezultate su ostvarile OTP banka (3,1 milijardi dinara gubitka), Alpha banka (2,8 milijardi dinara gubitka), Credit Agricole banka (1,5 milijardi dinara gubitka) i Vojvođanska banka (1,1 milijardi dinara gubitka).
Poslovne banke koje su ostvarile poslovne dobitke (njih 22) su zabeležile profit od 34,5 milijardi dinara. Najveće profite su ostvarile Banca Intesa (8,5 milijardi dinara), AIK banka (6,2 milijardi dinara) i Unicredit banka (3,9 milijardi dinara). Banca Intesa je ostala poslovna banka sa najvećim profitom u Srbiji, dok je AIK banka zadržala mesto najprofitabilnije banke, obzirom da je svoj proft ostvarila sa daleko manjim resursima od najvećih poslovnih banaka u Srbiji po angažovanom kapitalu. Profite veće od 2 milijarde dinara su ostvarile Raiffeisen banka, Komercijalna banka i EFG Eurobank, dok su profite između jedne i dve milijarde dinara ostvarile Societe Generale, Poštanska štedionica, Agrobanka i Volksbank.
Najveći rast rezultata u odnosu na 2009. godinu je zabeležila Banka Intesa (1,8 milijardi dinara), dok su najveće pogoršanje rezultata imale Hypo Alpe Adria banka sa smanjenjem poslovnog rezultata od 1,45 milijardi dinara i Vojvođanska banka sa smanjenjem poslovnog rezultata za 1,3 milijardi dinara.
Jedan od osnovnih razloga ostvarenog poslovnog rezultata u 2010. godini, koji je i dalje niži od onog u 2008. godini, je i suzdržanost poslovnih banaka pri finansiranju privrede i stanovništva u prošloj godini. Mere Narodne banke Srbije i Vlade Srbije su donekle podstakle veće plasmane poslovnih banaka, međutim, to još uvek nije dovoljno za ostvarivanje nivoa poslovanja od pre dve godine.
Faktori koji će u najvećoj meri opredelite rezultate poslovnih banaka u 2011. godini su kretanje kursa dinara prema evru, nelikvidnost privrede i rizični plasmani poslovnih banaka iz prethodnih godina.
Povećana opasnost od nelikvidnosti privrede, kurs dinara i rizični plasmani poslovnih banaka iz prethodnog perioda su i osnovni faktori formiranja kamatnih stopa na novoodobrene kredite. Dok su nabrojane opasnosti prisutne, kamatne stope neće imati osetniji pad, koji bi doneo pogodnosti za privredu i stanovništvo. Tek sa rešavanjem ovih problema moguće je očekivati relaksaciju uslova za odobravanje kredita i vidljivo smanjenje kamatnih stopa. Do tada, jedino mere Vlade i Narodne banke Srbije u pogledu subvencionisanja kredita i relaksacije uslova finansiranja za poslovne banke mogu delimično smanjiti kamatne stope.
Sva polja su obavezna.