Nema nikakve dileme da će "Južni tok" biti građen, jer je to u interesu i Rusije koja ima višak energenata i Evropske unije (EU) kojoj su energenti potrebni, rekao je Bajatović, na predstavljanju tog velikog energetskog projekta u Beogradu.
Gasovod "Južni tok" treba, prema tvrdnjama čelnika "Gasproma", da se pusti u rad potkraj 2015. godine, a Srbija će biti regionalno gasno čvorište preko koga će se transportovati oko 41 milijardu kubnih metara prirodnog gasa od ukupno 63 milijarde kubika gasa, koliko će iznositi ukupan kapacitet "Južnog toka".
Očekuje se da naša zemlja ostvari prihod od tranzitnih taksi do pola milijarde evra godišnje.
Kroz Srbiju će prolaziti najveći tranzitni pravac "Južnog toka" od Rusije ka EU, a naša zemlja će biti čvorište za snabdevanje celokupnog regiona gasom iz Rusije, što je značajno u geostrateškom i političkom smislu.
Srbija će u decembru 2015. godine, kako je najavljeno, dobijati 15 milijardi kubika gasa, a do 2020. će se te količine postepeno povećavati.
Opšta studija izvodljivosti za "Južni tok" biće završena do avgusta, kada će se znati tačna trasa tog magistralnog gasovoda, a do 2012. godine biće završene sve projektne radnje.

Srbija je prva izradila studiju izvodljivosti za deo gasovoda koji prolazi kroz Srbiju i osnovala zajedničko preduzeće za "Južni tok".
Očekuje se da će izgradnja deonice gasovoda "Južni tok" na teritoriji Srbije otvoriti oko 2.500 novih radnih mesta, privući će do 1,5 milijardi evra direktnih investicija i osiguraće prihod od transporta gasa od oko četiri milijarde evra za 25 godina njegove eksploatacije.
Gasovod "Južni tok" će u Srbiju ulaziti kod Zaječara, bez obzira na to da li će u našu zemlju doći iz Rumunije ili Bugarske, a postoje dve varijante za njegov izlaz iz Srbije, što će zavisiti od toga da li će gasovod ići prema Mađarskoj ili prema Austriji.
Uključenje nemačkog koncerna BASF u projekat gasovoda "Južni tok", ocenjeno je kao dodatna garancija da će taj projekat biti realizovan.
Plan za gasovod "Južni tok" zvanično je objavljen 23. jula 2007. godine, kada su direktori italijanskog "Eni-a" Paolo Scaroni i potpredsednik "Gasproma" Aleksandar Medvedev potpisali u Rimu Memorandum o izgradnji "Južnog toka".
Ruski "Gasprom" i italijanski "Eni" su novembra 2007. godine u Moskvi potpisali sporazum o studiji izvodljivosti, odnosno sporazum o osnivanju zajedničke kompanije.
Sporazum o saradnji Srbije i Rusije kojim je definisana izgradnja dela gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju potpisali su 24. decembra 2008. u Moskvi predsednik Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler i generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajtović.
Osim tog dokumenta, u sklopu srpsko-ruskog energetskog aranžmana, prodato je i 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra ruskom "Gaspromnjeftu", a potpisan je i dokument o izgradnji podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.
Ugovor o osnivanju zajedničkog srpsko-ruskog preduzeća za izgradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju potpisan je 17. novembra 2009. godine i to je bilo prvo preduzeće koje je "Gasprom" osnovao sa nekom od zemalja učesnica projekta "Južni tok".
"Južni tok" je, inače, naziv za gasovod kojim će se obavljati transport ruskog prirodnog gasa od ruske luke Novorosijsk, po dnu Crnog mora, do bugarske luke Varna, preko Balkanskog poluostrva, Srbije, Mađarske, do Austrije i preko Grčke do Italije.