On je podsetio da je očekivani izvoz u 2010. godini otprilike iste ili nešto veće vrednosti od prošlogodišnjeg.
Za prvih 10 meseci ove godine iz Srbije je izvezeno hrane za 1,7 milijardi dolara - pre svega kukuruza, a potom i pšenice, šećera, voća i povrća, kazao je Prostran novinarima u pauzi konferencije "Jačanje kapaciteta Srbije za prihvatanje fondova EU u oblasti ruralnog razvoja u pretpristupnom periodu".
Prostran je rekao da su na evropskom tržištu zaista konkuretni srpski proizvođači voća, povrća, konditorska, industrija za preradu voća i proizodnju sokova, dok je sektor mesa i mleka najmanje konkuretan, zbog već poznatih problema u mlečnom govedarstvu, broju tovne junadi, ispunjavanju kvota za izvoz...
On je zaključio da će najveći deo našeg agrarnog sektora biti konkurentan u odnosu na ostale proizvođače u EU, pod uslovom da svi to prepoznaju i da od sledeće godine agrarni budžet bude najmanje pet odsto republičkog, kako bi domaća konkurenost iz godine u godinu bila sve veća.

Moguća nova poskupljenja zbog visoke cene pšenice

Rast cene pšenice mogao bi da utiče na povećaje cena brašna i drugih proizvoda, rekao je on.
"Pšenica na sreću naših farmera ima dobru cenu, ali verovatno će pekari i drugi imati zahteve za pomeranje cena finalnih proizvoda od pšenice i brašna", kazao je on novinarima na skupu o korišćenju pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj.
Prostran je kazao da bi država mogla da odloži talas poskupljenja hleba plasmanom pšenice iz robnih rezervi na tržište.
Cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle sedmice bila je oko 25 dinara po kilogramu bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV), dok je u vreme žetve cena bila oko 13 dinara po kilogramu.
Prostran je kazao da pšenice nije najskuplja u Srbiji ističući da je cena te žitarice sada visoka u celom svetu.
"Cena pšenice je od 200 do 250 dolara po toni. To je četvrti put u poslednjih 20 godine da je cena pšenice tako visoka", kazao je on i naveo da su prethodne visoke cene te žitarice zabeležene 1996, 2000. i 2006. godine.
Prostran je izrazio očekivanje da je visoka cena stimulisala srpske poljoprivrednike da zaseju nešto više pšenice nego prošle godine.
"Zvanični podaci će biti objavljeni na kraju decembra, ali po podacima koje sam sakupio na terenu, pšenicom je zasejano više od 500.000 hektara", kazao je on.

Deo površina stradao, ali bilansi pšenice nisu ugroženi

Iako je u poslednjih desetak dana stradao deo površina zasejanih pšenicom, posebno u Mačvi, Pomoravlju i delu Podrinja, domaći bilansi pšenice "apsolutno nisu ugroženi", rekao je Prostran.
On je ukazao da se radi o površinama koje nisu veće od desetak hiljada hektara, podsećajući da je ove jeseni pšenica u Srbiji zasejana na više od 500.000 hektara.
"To što će stradati deo površina je tragedija za vlasnike tih njiva, ali sa stanovišta ukupnog bilansa Srbije nije ništa ugroženo", naglasio je Prostran i dodao da ne raspolaže tačnim informacijama o šteti, ali da se najveći deo pšenice nalazi u delovima države koji nisu poplavljeni. U poplavama, pored useva pšenice, stradao je i deo površina pod plastenicima, već zasađenog povrća, kao i deo stoke, rekao je Prostran, napominjući da su poplave svakako načinile štete poljoprivrednim kulturama tokom čitave godine.
"Nesto je spašeno, ali verovatno će svaka lokalna samouprava ispostaviti račun državi kad je u pitanju taj deo", rekao je Prostran, ukazujući da su "nažalost, ove godine praktično sva područja Srbije pomalo stradala od viška voda, tako da su štete ogromne".
"Procene su rađene za jedan deo (zemlje), kada je u pitanju jug Srbije, a ovo drugo ćemo tek znati kada lokalne samouprave, naravno uz pomoć nadležnih državnih organa, budu to uradile", naveo je Prostran, uz opasku da "to nažalost, traje nekada dosta dugo".
"Sve lokalne samouprave rade na tome i izveštaji će se dobijati sukcesivno i onda će se praviti procene. Da li će to biti do kraja godine, ili će biti i tokom sledeće, videćemo", rekao je Prostran.